Izveštaj RGZ-a pokazuje stabilizaciju na tržištu nepokretnosti u 2023. godini

Podaci Republičkog geodetskog zavoda sa tržišta nepokretnosti za 2023. godinu pokazuju da je u Republici Srbiji došlo do stabilizacije i smirivanja na tržištu nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije korona virusa.

Srpsko tržište nepokretnosti je tokom prethodne godine karakterisala stabilnost i otpornost na svetske trendove, što se ogleda u činjenici da i dalje drži viši nivo u odnosu na predpandemijske brojke.

Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 6,5 milijardi evra, što je čak 57,8 odsto više u odnosu na 2019. i za 13 odsto manje u odnosu na rekordnu 2022. godinu. Ukupno je izvršeno 121.627 kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u prethodnoj godini, što je za 15,7 odsto više u odnosu na 2019. pre izbijanja pandemije korona virusa i za 13 odsto manje nego u 2022. godini.

Teritorijalno, najviše prodaja nepokretnosti ostvareno je u Vojvodini (33 odsto svih kupoprodaja), Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (27 odsto svih kupoprodaja), Gradu Beogradu (23 odsto kupoprodaja), dok je region Južne i Istočne Srbije zabeležio udeo od 17 odsto u broju kupoprodaja nepokretnosti. Najveći broj kupoprodaja u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova (26 odsto). Osim stanova najviše je prometovano poljoprivredno zemljište (17 odsto), građevinsko zemljište (16 odsto) i kuće (13 odsto).

Najveći broj sklopljenih ugovora u 2023. godini zaključen je na području Prvog osnovnog suda u Beogradu sa 10.253 kupoprodajna ugovora, na čijoj teritoriji je zabeležen i najveći obim novčanih sredstava od oko 1,7 milijardi evra. Kancelarija Javni beležnik Milka Sredojević, sa teritorije Osnovnog suda u Užicu, sa ukupno 1.605 ugovora, je kancelarija sa najvećim brojem dostavljenih kupoprodajnih ugovora u 2023. godini, dok je kancelarija Javni beležnik Srbislav Cvejić, sa teritorije Prvog osnovnog suda u Beogradu, kancelarija sa najvećim obimom novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti od oko 302,7 miliona evra (1.604 kupoprodajnih ugovora). 

U Gradu Beogradu za sve nepokretnosti je izdvojeno 3,2 milijarde evra, a u Beogradu je zabeleženo i najveće učešće u ukupnoj sumi prometovanih stanova (61 odsto svih stanova kupljenih u 2023. je kupljeno u Beogradu). Osim stanova, Beograd ima najveće učešće i u vrednosti prometovanih garažnih prostora (74 odsto), poslovnih prostora (53 odsto), poslovnih objekata (51 odsto) i građevinskog zemljišta (36 odsto).

Na osnovu prikupljenih podataka iz kupoprodajnih ugovora, u 2023. godini 7 odsto svih nepokretnosti je plaćeno iz kreditnih sredstava, a najveći udeo, ukupno 17 odsto svih stanova u Republici Srbiji je plaćeno kreditnim sredstvima.

Najveće cene za stanove su postignute u Beogradu, gde je najskuplji stan, ukupne površine 383 m2 prodat na opštini Savski venac, u kompleksu „Beograd na vodi“ po ceni od 2.601.888 evra, dok je najskuplja cena po kvadratnom metru postignuta u istom kompleksu i dostigla je vrednost od 11.475 evra.

Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 4.802.000 evra. Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je u Novom Pazaru za 23.375 evra, površine 88 m2, a najviša ugovorena cena poslovnog prostora od  7.820.000 evra ostvarena je na beogradskoj opštini Palilula, površine – 7.551 m2. Najskuplje garažno mesto po ceni od 63.000 evra prometovano je na beogradskoj opštini Stari grad.

Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je u Kaću po ceni od 76 evra/m2 za parcelu površine 1,97 hektara. Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u 2023. godini prometovano je u opštini Vrbas po ceni od 3.5 miliona evra za 249 hektara.

U izveštaju Republičkog geodetskog zavoda nalazi se analiza tržišta nekretnina u Republici Srbiji za 2023. godinu, kao i uporedna analiza podataka u periodu od 2019. do 2023. godine. Ovaj izveštaj omogućava uvid u trendove cena i prodaje nekretnina u Srbiji i koristan je za investitore, kupce i prodavce nekretnina u Republici Srbiji zbog toga što daje objektivan uvid u stanje na tržištu nepokretnosti.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.