Postkovid će tek da nas urniše: Lekari objavili šok otkriće o posledicama korone

Četiri godine je prošlo od prvog slučaja korona virusa u Srbiji. Dok se sporadično beleže novi slučajevi sa vrlo blagim simptomima, čini se da su oni najjači talasi kovida uzeli svoj danak.

Odatle i termin "postkovid", a u poslednje vreme i "dugi kovid". Lekari još uvek nisu potpuno saglasni šta nam je to korona ostavila u amanet. Postoje li ožiljci u organizmu ili ne.

Marta 2020. godine zabeležen je prvi slučaj korona virusa u Srbiji, a ovih dana obeležava se godišnjica Kovida 19 koji je obuhvatio ceo svet. Stopa smrtnosti je, prema poslednjim podacima, porasla za 22 odsto kod muškaraca, a za 17 kod žena.

"Postkovid je problem koji nas tek čeka"

Epidemiolog dr Zoran Radovanović rekao je da je bilo pitanje vremena kada će se javiti neka pandemija u svetu, ističući da je Srbija bila teško pogođena korona virusom pre četiri godine.

Tako tek sada, u ovom postkovid periodu, saznajemo koliko nam je korona virus urnisao telo i to saznajemo na najgori mogući način - kroz bolesti od koje sve češće oboljevamo, a dr Radovanović kaže da je to problem koji nas "tek čeka".

- To je problem koji nas tek čeka. To je jako ozbiljno stanje koje se teško prepoznaje, ima preko 200 simptoma, malo ko se njime bavi. U poslednjoj, četvrtoj fazi, čovek je vezan za postelju. Može da ima jako teške oblike, a po nekim procenama se desi svakom trećem obolelom. Srećom, realni procenat je nešto niži - kaže on.

Epidemiolog ističe da je globalno skraćen očekivani ljudski vek za dve godine.

- Da biste shvatili razmere toga, moramo da napravimo jedno poređenje: kad bi nestao rak, svi oblici raka, prosečni ljudski vek bio bi produžen za malo više od dve godine, a kovid je učinio da se smanji za toliko. U svetu je, procenjuje se, samo 2021. godine spaseno 20 miliona ljudi zahvaljujući vakcini - istakao je doktor nedavno.

Kako je objasnio dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA), nakon korone često dolazi do simptoma:

- ubrzani rad srca
- osećaj preskakanja ritma srca
- nedostatak daha
- gušenje
- malaksalost
- zamor
- sindrom hroničnog umora
- varijacije krvnog pritiska
- povećana anksioznost
- česte glavobolje i vrtoglavice
- slabljenje sluha
- pojačano znojenje

- Ako se pojave ovi simptomi mesec, dva ili duže nakon preležanog kovida, treba obavezno otići na preventivno–dijagnostički pregled i proveriti ne samo stanje i funkciju kardiovaskularnog sistema, već organizma u celini – poručuje dr Nebojša Tasić.

"Dugi kovid je posledica, a ne nova bolest"

Svetski stručnjaci su ipak u dilemi koliko je realno korona ostavila posledice koje su drugačije od nekog drugog virusa, poput gripa.

Vođa studije i zdravstveni čelnik australijske države Kvinslend dr Džon Džerard kaže da je vreme da prestanu da se koriste termini poput "dugog kovida", jer oni impliciraju da postoji nešto jedinstveno u dugoročnim simptomima povezanih sa tim virusom.

Postoje različite definicije "dugog kovida" ili "postkovida", ali Svetska zdravstvena organizacija ga definiše kod ljudi koji i dalje osećaju simptome tri meseca nakon prvobitne zaraze kovid-19 infekcijom i kada ti simptomi ne mogu da budu objašnjeni alternativnom dijagnozom.

Nova studija obuhvatila je 5.112 odraslih ljudi sa simptomima respiratornih bolesti koji su obavili PCR test između maja i juna 2022. godine. Od njih, 2.399 bilo je pozitivno na kovid, 995 na influencu (grip) i 1.718 je bilo negativno na oba.