Koliko košta i koliko traje ostavinski postupak? Borba za nasledstvo jeftinija na sudu nego kod notara!

U Srbiji se godišnje obavi na desetine hiljada ostavinskih postupaka, od kojih najveći deo pred javnim beležnicima, kojima taj posao poveravaju osnovni sudovi. U poslednje tri godine, kako kažu u Javnobeležničkoj komori, notari su radili između 110.000 i 120.000 ostavina godišnje.

Prosečno, ostavinski postupak kod njih traje do tri meseca, računajući od trenutka kada sud poveri postupak beležniku, naravno kod onih ostavina kod kojih postoji saglasnost učesnika za brzo okončanje. Pred sudom, ovaj rok se meri se godinama.

- Postoji mali broj predmeta u kojima nema saglasnosti naslednika ili ima opstrukcija. Većina, ipak, i u tim situacijama, bude rešena za šest meseci. Imamo i mali broj ostavina, ne više od jedan odsto, koje traju duže od godinu dana, kada moramo da koristimo oglasnu tablu i pozive naslednicima preko "Službenog glasnika" - objašnjava za "Novosti" Srbislav Cvejić, predsednik Javnobeležničke komore.

Ukoliko se tokom postupka pred beležnicima pojavi neko sporno pitanje među naslednicima, notar prekida postupak i zainteresovane strane upućuje na parnicu.

- Kada se ostavinski postupak uredno vodio i okončao donošenjem rešenja, nezadovoljne strane mogu, takođe, da se žale sudu. Što se tiče ostavinskih rešenja koje su doneli javni beležnici do avgusta prošle godine, na njih ukupno 592.366, građani su podneli 2.282 žalbe (manje od 0,5 odsto), a ukinuto je 616 rešenja i 120 ih preinačeno - ističe Cvejić.

Foto: clipart

Na pitanje koliko često se neko odriče imovine i ko, predsednik JKS primećuje da su kod nas i dalje zastupljene tradicionalne matrice ponašanja, posebno u manjim mestima. Tu se često gleda da imanje ostane onom nasledniku koji na imanju i živi, a to su češće sinovi nego kćerke. Troškove u takvim situacijama snose oni koji su oglašeni naslednicima.

Odricanje od nasledstva

 

- Pod odricanjem od nasledstva u javnosti se često smatra i to kada se neko prihvati nasledstva, a potom ga ustupi dugom nasledniku - navodi naš sagovornik.

- To je kod nas mnogo češći slučaj, nego potpuno odricanje. Naime, ako se neko prihvati nasledstva, na primer iza roditelja ili supružnika, a potom ga ustupi srodniku, najčešće bratu ili detetu, to ne znači da se odrekao, već se tretira kao poklon, i u poreskom smislu i u kasnijem ostvarivanju nekih prava, na primer iz socijalne zaštite. Takođe, ako se neko u pravnom smislu odrekne nasleđa, Zakon tretira kao da je preminuo, pa na nasleđe poziva one koji su iza njega naslednici, dok u slučaju prihvatanja i ustupanja, tog poziva nema.

Ostavinski postupci se vode za nepokretnu imovinu, sud ih ne pokreće za one koji imaju samo pokretnosti, osim ako sami naslednici podnesu zahtev za raspravljanje zaostavštine.

S obzirom na to da je minimalna nagrada notara za vođenje ostavinskog postupka 3.600 dinara, izuzetno su retki oni slučajevi kada zaostavština ne pokrije troškove, kažu u JKS.