Kako zaštititi dete od otmičara? 10 saveta roditeljima – Evo šta deca moraju da znaju!

Nakon nestanka devojčica Danke Ilić (2) iz Bora koja je poslednji put viđenau utorak oko 13.45 u naselju Banjsko polje i posle uznemirujuće poruka u kojima građani tvrde da je "iz crvenog automobila" muškarac pokušao da uvuče dete pod izgovorom "da su mu roditelji otišli na sastanak i da uđe u kola", postavlja se pitanje koliko su naša deca sigurna?

Realnost današnjice su i potencijalne opasnosti koje okružuju našu decu, bilo da je to na putu do škole, u dvorištu ili u parku.

Nakon bogatog iskustva u radu na otmicama dece, agenti FBI predlažu 10 strategija za vas i vaše dete, kako da izbegnete opasnost, ali i kako da se ponašate ukoliko do neželjenih situacija dođe.

10 saveta za decu

1. Ne ulazi u nečiji automobil ukoliko ti to roditelj nije lično rekao. Takođe, ne prilazi osobama koje te prate automobilom ili pešaka.

2. Ne verujte odraslim osobama koje od vas traže pomoć, na primer traže izgubljenog psa ili neku ulicu.

3. Brzo se skloni od osobe koja te primorava da pođeš sa njom. Slobodno viči: “Ova osoba nije moj otac (ili majka).”

4. Izbegavaj da negde ideš sam. Ukoliko želiš da izađeš iz dvorišta ili sa igrališta, obavezno pitaj roditelje za dozvolu, naročito ako ideš kod nekoga.

5. Nikada nemoj da stopiraš! Ukoliko ti roditelji ne dozvole, nemoj se voziti sa drugim ljudima.

6. Odrasli ne bi trebalo da ti pričaju svoje tajne. Ukoliko se to desi, reci roditeljima ili nastavniku. Takođe, ne dozvoli da te iko fotografiše.

7. Ne bi trebalo niko da ti dodiruje telo na mestima koje pokriva kupaći kostim, ali ni ti da dodiruješ druge. Tvoje telo je nešto posebno i intimno.

8. Imaš pravo da kažeš NE odraslima, pa čak i rođacima i prijateljima, ukoliko pokušaju da te nateraju da uradiš nešto protiv tvoje volje.

9. Dogovorite se sa roditeljima na koji način će vam poručivati da li je bezbedno da pođete sa nekom osobom.

10. Vežbaj poseban uzvik, koji je glasan i dugo traje. Tako osobi koja pokušava da te povredi poručuješ “Znam šta pokušavaš da uradiš! Nisam laka žrtva!”, a osobama u blizini da si u opasnosti. Kada vičeš, udišeš duboko, dobijaš kiseonik i dodatnu hrabrost i snagu da se pokreneš i pobegneš.

Foto: Shutterstock

10 saveta za roditelje

1. Ključ uspeha je u komunikaciji. Važno je razgovarati otvoreno sa decom o svim temama koje se tiču bezbednosti, pa čak i eventualnoj otmici.

2. Znanje je moć. Razgovarajte sa decom o potencijalnim napadačima, naučite ih da oni izgledaju kao svi normalni ljudi i da će na razne načine pokušati da namame dete.

3. Naučite osnovne metode koje napadači koriste da namame dete: traže izgubljenog ljubimca, pitaju za ulicu, nude slatkiše ili novac deci kako bi ušli u njihov auto, prete da će povrediti nekog člana porodice ukoliko dete ne pođe sa njima…

4. Nemojte označavati odeću, rančeve ili druge lične predmete imenom deteta. Napadač može tu informaciju iskoristiti kako bi zadobio poverenje deteta.

5. Dogovorite se sa detetom šta da radi ukoliko se slučajno odvoji od vas i izgubi u tržnom centru, supermarketu ili nekom drugom javnom mestu. Savetujte ga da potraži pomoć od neke majke sa decom ili neke druge žene. Mogu da potraže pult za informacije ili policajca.

6. Neka vaše dete zna svoje ime i prezime, adresu, i vaš broj telefona. Trebalo bi da znaju i brojeve za hitne slučajeve.

7. Trebalo bi uvek da znate gde su vam deca, kao i adrese i brojeve telefona njihovih drugara.

8. Ne zaboravite da obnavljate podatke o detetu. Fotografišite ga na svakih 6-12 meseci.

9. Budite istrajni u edukovanju deteta o svim opasnostima, vežbajte zajedno i glumom oživite moguće neželjene situacije.

10. Ukoliko vaše dete nestane, pokušajte da ne paničite. Prvo pretražite kuću, zatim proverite da se ne nalazi kod komšija ili prijatelja. Ako i dalje ne možete da ga pronađete, pozovite policiju. Ne postoji vremenski period koji mora proći pre nego što možete da prijavite nestanak deteta.

Foto: Shutterstock

Kako pobeći kidnaperu

Prema njihovim rečima, nijedno dete ne treba da se plaši da otkrije svojim roditeljima ukoliko im neko preti, čak i ako im nasilnik izričito kaže da ćute. Deca treba da znaju da to što im neko preti nije njihova krivica i da ne treba toga da se stide, niti da kriju od roditelja.

Kao što je već napomenuto, deci treba objasniti da ne moraju da idu bilo gde sa nekim ako to ne žele.

U slučaju pokušaja kidnapovanja, dete treba da vrišti, viče i otima se što je više moguće. Bez obzira na to što kidnaper kaže, treba da pravi buku i privuče što više pažnje okoline.

U najvećem broju slučajeva, otmičari pokušavaju decu da uguraju u kola. Ukoliko neko to pokuša, dete treba da trči na suprotnu stranu od smera iz kojeg automobil dolazi, da bi nateralo otmičara da okreće automobil i tako dobilo vremena da pobegne.

Nakon toga, trebalo bi da otrči kod roditelja, u prodavnicu ili na neko javno mesto, vičući da neko pokušava da ga kidnapuje.

Agenti savetuje da deca beže, čak i ukoliko su kidnaper uperi pištolj u njih, jer većina kidnapera ne želi da privlači pažnju pucajući, a velika je verovatnoća i da neće pogoditi dete.

U slučaju da kidnaper uspe da ugura dete u kola i stavi ga na prednje sedište, mališan bi trebalo brzo da se prebaci na zadnje sedište i pokuša da izađe na zadnja vrata. Takođe, preporučuje da dete, ako sedi na prednjem sedištu, pritiska sirenu kako bi privuklo pažnju drugih vozača