Šta nam se dešava sa decom?! Svaki drugi trinaestogodišnjak u Srbiji pije alkohol - granica sve niža!

Mesec i po dana nakon što je 12-toro dece završilo u bolnici zbog trovanja alkoholom u beogradskom noćnom klubu iz Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” stižu uznemirujući podaci. Čak 50 procenata mladih povremeno pije, 20 odsto njih se povremeno opija, a 7 odsto pije redovno.

Istraživanje je obuhvatilo učenike osnovnih škola 5. i 7. razred i prvi razred srednje škole, a istovremeno se sprovodilo i u drugim zemljama. Više od 100.000 učenika popunjavalo je isti upitnik kao i naša deca, kaže dr Biljana Kilibarda iz Instituta "Batut".

Navodi da se deo istraživanja odnosio na alkohol.

- Procenat dece koja su probala alkohol, dece koja ga trenutno koriste - odnosno rekla su da su u prethodnih 30 dana koristila alkohol i ono što je posebno zabrinjavajuće broj dece, koja su prema sopstvenom iskazu bila pijana - kaže Kilibarda.

Društvo

Mama i tata su me odveli na ispiranje: Deca nemilosrdno konzumiraju alkohol, svi traže stroge kazne, ali ih ovaj zakon sprečava!

Već sa trinaest godina svaki drugi maloletnik proba alkohol a gotovo polovina njih redovno pije bar jednom mesečno, podaci su Batuta. Prodaja žestokih pića maloletnicima je zabranjena zakonom, ali oni ipak nalaze put do alkohola.

02.03.2024

13:36

Hronika

Sve više pijanih maloletnika u Beogradu: U teškom pijanstvu prebačeni na VMA

Doktorka Milena Popović iz Hitne pomoći istakla je da je tokom protekle noći ponovo bilo problema s pijanim maloletnicima, nastavljajući trend koji postaje sve učestaliji vikendima.

02.03.2024

11:18

Foto: printscreen RTS

Istraživanje je pokazalo i da je porastao procenat devojčica uzrasta 5. i 7. razred Osnovne škole koje piju alkohol.

- Zašto to rade, ostaje da se vidi. Istražvanje je rađeno 2022. godine posle pandemije tokom koje su deca živela u promenjenim uslovima života. Moraćemo da uporedimo te podatke, jer su se devojčice tog uzrasta uvećoj meri svrstale i u grupu problematičnih koristnika društvenih medija, a žalile su se i na komunikaciju u porodici - kaže dr Kilibarda i dodaje da će analiza podataka do maja pokazati pravo stanje.

Poražavajuća statistika da svaki drugi trinaestogodišnjak pije nameće pitanje i kako nađu put do alkohola. Načini su različiti, kaže dr Klibarda i dodaje da deca koja su počela da izlaze to rade po kafićima, ali i da se često alkohol konzumira kod kuće, u prisustvu roditelja, i pri većim okupljanjima.

- Prva tema koju smo istraživali je društvena prihvatljivost i tolerancija društva prema upotrebi alkohola i to je ono što često viđamo da roditelji daju svojoj deci da piju pivo. Naglašavam da se kod adolescenata do 18 godina svako pijenje smatra rizičnim, odnosno zloupotrebom alkohola, jer može da utiče na njihov razvoj. Ona ima različite nijanse - od rizičnog pijenja, preko štetnog pijenja do zavisnosti od alkohola - objašnjava dr Kilibarda.

Foto: Shutterstock

Srbija već sedam godina ima Nacionalni program prevencije štetne upotrebe alkohola. U njemu je naglašeno da za smanjenje alkoholizma kod mladih nije dovoljno naučiti ih da je pijenje štetno, već da treba uključiti celo društvo da se na vreme prepoznaju znaci alkoholizma i deluje preventivno.

Doktorka Biljana Kilibarda iz Instituta "Batut" navodi da je potrebno više raditi.

- Na to ukazuju podaci drugog istraživanja, gde smo videli da uprkos tome što se priča da je pijenje štetno mladi i dalje potcenjuju taj rizik, što je u skladu sa njihovim uzrastom. Tek 20 procenata učenika prvih razreda srednjih škola smatra da je pijenje 4-5 pića za redom u jednoj prilici štetno. To "ekscesivno pijenje" je posebno opasno i skopčano je sa opijanjem. Posledice alkoholizma mogu da budu pogubne ne samo za korisnike, već i za druge ljude u slučaju tuča i saobraćajnih nesreća - kaže doktorka Kilibarda

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.