Prof. dr Svetlana Vujović, direktor Klinike za endokrinologiju UKCS: Da živimo duže, zdravije, srećnije

Odgovarajućom hormonskom terapijom mogu se preduprediti brojna oboljenja, a zadržati vitalnost i kvalitet života do duboke starosti.

Svakog meseca, Prof. dr Svetlana Vujović, pregleda oko 500 pacijenata iz zemlje i sveta. Član je Svetskog borda za ginekološku endokrinologiju, član Svetskog borda za menopauzu, predavač na najuglednijim svetskim univerzitetima od SAD-a, Velike Britanije, Kine, Katara. Svojim ogromnim znanjem i vizionarskim idejama hrabro ruši tabue i trasira nove puteve u medicini. Jedan od njenih ciljeva je da doprinese da ljudski život traje 120 godina, a da i u tim godinama budemo u savršenoj formi. 

Moj cilj je da ljudi od 45.te godine pa nadalje žive kvalitetno poput moje pacijentkinje koja ima 95 godina. Ona  je ekonomista svetskog ugleda i aktivno drži predavanja širom sveta. Pet decenija prima hormonsku terapiju i sa svojih 95 nema nijednu zdravtsvenu tegobu, bistrog je uma, brzog toka misli, a njen fizički izgled odgovara 30 godina mlađoj ženi. Uz to, ima redovne seksualne odnose sa 10 godina mlađim suprugom koji takođe prima testosteron. Ona je živi primer da se može živeti drugačije i da se u godinama koje danas smatramo poznim, može živeti bez bolesti, aktivno, kvalitetno, sa radošću, kao da nam je 30.

A zašto se već tako ne živi? 

Zato što nema dovoljno znanja, zato što postoje tabui, a ja sam rešena da ih isključivo znanjem rušim, da znanjem pokažem istinu i da najnovija svetska znanja primenimo kod nas u Srbiji. Ali da biste to radili morate konstantno biti u toku sa najnovijim trendovima i dostignućima, a isto tako znati da prepoznate i odgovorite kada se pojave plaćene studije sa ciljem da se prikaže kako su hormoni opasni i nemaju značaj, jer hormoni su jeftini a unosnije je prodavati skupe preparate- objašnjava Prof. Vujović.

Srpskoj endokrinologiji donela je svetski ugled, Prof dr Svetlana Vujović

Foto:  

Menjati ustaljene modele

Među adaptivnim mehanizmima koji brane naš organizam hormoni su najsnažniji. Kada ih ima dovoljno, pokreću imunološke procese, jačaju odbranu od stresa, sprečavaju pojavu brojnih bolesti.

U trenutku kada se dešava infarkt miokarda kod muškarca, vrednosti muškog polnog hormona testosterona, izrazito su niske, dok su vrednosti estrogena, ženskog polnog hormona, u tom trenutku ogromne. Na to, pre mene, retko ko je obraćao pažnju. Jednom od svojih doktoranata predložila sam da uradi disertaciju posvećenu upravo tom problemu i detaljnim ispitivanjem smo jasno pokazali da bi injekcije testosterona menjale ceo kardiovaskularni sistem muškarca i sprečile pojavu  infarkta. A zašto se ne postupa tako? Pa zato što je hormon jerftin, a postoji ogromna paleta skupih lekova za kardiovaskularne bolesti, što je svakako prioritetniji interes farmaceutske industrije.

Kada hormoni od 45.te počnu da padaju, dolazi do dizbalansa koji povlači brojne poremećaje zdravlja. Sve se to može sprečiti.

Zašto se danas nevoljno primaju u radni odnos osobe starije od 50 godina, pa se kaže: ta žena je depresivna, loše se koncentriše, slabo spava, ima problem sa kostima, polomila je kuk. Ili se muškarac javi sa poremećajem potencije a mi znamo da je to vrh ledenog brega jer je testosteron nizak, a ispod ide visoki krvni pritisak, kardiovaskularna oboljenja, infarkt, poremećaji ponašanja itd. Zašto se to dešava? Upravo zbog nelečenog hormonskog poremećaja i predrasude da je starenje proces koji prirodno donosi bolesti. Ako se počeci poremećaja uoče i hormoni pravilno doziraju, osoba od 50 će ubrzo biti u formi kao da joj je 30 godina. 

Zadatak endokrinologa je da na vreme prepoznaju problem i pravilno doziraju terapiju. Time se značajno podiže kvalitet života, produžava radno aktivan period, sprečava pojava brojnih bolesti, a zdravstvenom sistemu donose velike uštede. Važno je i da hormonska terapija nema vremensko ograničenje. 

Ko je taj koji nekome sme da kaže, možeš da se lečiš do 60.te?! Ko je taj koji nekoj ženi sme da kaže, imaš jedan odsto šanse da rodiš. Ili što nisi rodila sa 18?! Od tih “otpisanih parova” ja imam 3000 rođene dece! – sa radošću ističe naša sagovornica.

Srpskoj endokrinologiji donela je svetski ugled, Prof dr Svetlana Vujović

Lekarima u Srbiji, znanje na poklon

Prof dr Svetlana Vujović u Srbiji na poseban način organizuje kongrese u saradnji sa mladim lekarima, trudeći se da svi koji dolaze iz unutrašnjosti Srbije, imaju besplatne kotizacije.

Ja našim lekarima želim da poklanjam znanje, da misionarim znanje. Ako čovek dolazi iz siromašnijih delova naše Srbije, dovoljno je da plati put do Beograda. Ja uvek prenosim samo najnovija znanja. Moj docent, ili asistent će održati predavanje iz tematike koju možda delom poznaju, ali od mene će uvek dobiti samo najnovije ideje i saznanja, isključivo ono što je u datom trenutku svetski vrh iz moje oblasti. Mi smo lekari 21. veka i treba da činimo sve da čovek živi kvalitetnije, duže, srećnije, da gledamo kako da poboljšamo karakteristike u slavu čoveka.

Prof dr Svetlana Vujović, odlikovana je za Dan državnosti Ordenom Karađorđeve zvezde, a dobitnik je i nagrade Kapetan Miša Anastasijević, za dostignuća u napretku Srbije u medicini.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.