Na Blagovesti se ovaj cvet obavezno unosi u kuću: Veruje se da privlači ove dve stvari

Arhangel Gavrilo je poslat da donese radosne vesti presvetoj bogorodici Mariji. Dao joj je beli krin ili ljiljan i objavio da je ona izabrana da bude ta koja će doneti na svet Gospoda.

Arhangel Gavrilo je poslat da donese radosne vesti presvetoj bogorodici Mariji. Dao joj je beli krin ili ljiljan i objavio da je ona izabrana da bude ta koja će doneti na svet Gospoda.

Od tada je ovaj cvet u istoriji crkve simbolizovao ljubav, čistotu i nevinost.

Po narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinjao pesmom devojačkom. Devojke bi uoči ovoga dana nakupile suvih grančica i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na kakvom brdu ili seoskom raskršću.

Foto: Printsceen

Uz vatru se veselilo i muško i žensko, a ponegde, uz mlade, i stariji. Bilo je uobičajeno da se vatra na ranilu ili bukari preskače. Vladalo je verovanje da će, ko preskoči ovu vatru biti zaštićen od ujeda zmije.

Simbolično značenje ljiljana

U Rimu je takođe posvećen uzvišenoj boginji Veneri, zaštitnici ljubavi i blagostanja. Dok je u starom Egiptu bio simbol dostojanstva vladara.

Međutim, simbolizam ljiljanovog cveta je najupečatljiviji bio u hrišćanskoj eri. Po legendi, nastali su od suza Isusa Hrista tokom svog pogubljenja i smatra se omiljenim cvetom Device Marije. Stoga je ljiljan predstavljao bezgrešnu čistotu i nevinost, a njegove tri latice asociraju na kult Svetog Trojstva. Takođe se veruje da svaka latica ljiljana oslikava tri najcenjenije osobine Device Marija, nevinost, skromnost i pobožnost. U našem narodu se drugačije naziva i „Bogorodičin cvet“.

Ljiljan je bio čest motiv u srednjevekovnoj Srbiji, sreće se na freskama i novcu iz doma Nemanjića. Simbol ljiljana se nalazio i na kruni kojom je krunisan Stefan Prvovenčani.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.