RFZO podelio sjajne vesti: Na listu lekova za lečenje HIV-a stavljeno još pet lekova

Dragana Janković Antić iz Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO) izjavila je danas da je na listu lekova koje finansira RFZO stavljeno pet novih inovativnih lekova protiv HIV virusa.

 - Na listi je 26 lekova za lečenje, dominatni su novi lekovi za antiretrovirusnu terapiju, kombinovani preparati sa različitim mehanizmom delovanje da bi se pacijentima omogućio kvalitatan život - navela je Janković Antić na konferenciji za medije posvećenoj unapređenju lečenja HIV infekcije uvođenjem savremenih antiretrovirusnih lekova i savremenom pristupu lečenju kao i o rezultatima istraživanja o komorbiditetima i kvalitetu života osoba koje žive sa HIV-om.

Janković Antić je rekla da upravo objavljena lista donosi sveliki pomak u lečenju HIV-a, i istakla da su novi lekovi doneli veliki pomak u lečenjeu HIV infekcije tako da to više nije smrtonosna infekcija, već pacijenti, uz odgovorno ponašanje i terapiju, mogu dugo i kvaliteno da se žive. Janković Antić je istakla da je i pre novih lekova lečenje HIV-a bilo uspešno, a da su 2018. uvedena dva efikasna, kombinovana preparata.

Foto: Shutterstock

Društvo

Najnovija terapija za obolele od raka: U Institut za onkologiju i radiologiju stigli novi lekovi!

Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Milan Žegarac kaže da je krenula primena najnovije terapije za obolelele od karcinoma. Petanaestak pacijenata je već primilo terapiju. Kad otkrijemo karcinom u ranom stadijumu bolesti, najčešće hirurgijom rešimo problem i to je najbolji ishod, istakao je Žegarac.

02.04.2024

10:58

Politika

"Potrošila sam to što sam imala, lekove ne mogu da uzmem! Meštani Štrpca dva meseca nakon zabrane dinara na Kosovu: Situacija je sve teža!

Situacija u opštini Štrpce dva meseca nakon uredbe CBK o zabrani upotrebe dinara je sve teža. Najviše poteškoća imaju stariji i socijalno ugroženi, a probleme u radu imaju i institucije koje se finansiraju iz budžeta Srbije.

01.04.2024

08:21

- Ovo je nastavak kontinuirane saradnje, komunikacije sa udruženjima, pratimo preporuke struke i realizuje se ono što je potrebno. Potpuno je razumevanje da je neophodno da bude mnogo lekova zbog prirode infekcije, čestih mutacija. Lekari moraju na to da odreaguju, a mi da im ostavimo mogućnost adekvatne terapije - rekla je Janković Antić.

Ona je istakla da je lekovi za antiretrovirusnu terapriju prioritetni, ali da to nije jedino što RFZO obezbeđuje, već da se obezbeđuju i lekovi za komorbiditete.

- Trenutno je na terapiji 2.600 pacijenata na terapiji koja se finansira iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ali iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju se i testiranja, dijagnostika i sve drugo što je potrebno. Potpuno smo otvoreni. U ovom trenutku nemamo lekova na čekanju, da je za njih podnet zahtev, niti da je stiglo mišljenje republičke stručne komisije - poručila je Janković

Antić. Načelnik odeljenja za HIV i AIDS UKC Srbije dr Jovan Ranin istakao je da se nikada se nije desila takva podrška RFZO da pet lekova dođe na listu. Kako je rekao, tom vešću su čak i kolege lekari iz Evrope bile zaprepašćene.

- Sada je na nama, lekarima, da pravilno rasporedimo te preparate kako bi svaki od tih novih lekova koji su se našli na listi, našao svog pacijenta. Mislim da ima mesta za sve, za nekoga manje, za nekoga više - rekao je Ranin.

 

On je naveo da se u Srbiji svako godine otkrije 200-250 novozaraženih osova, a da je procena da ima još 1000-1500 neotkrivenih slučajeva AIDS. Takođe, istakao je da, pored 2.600 onih koji se leče, ima još 600 zaraženih koji se ne leče i izrazio nadu da će ih stavljanje novih lekova na listu privoleti na lečenje.

- Cilj je da od 2030. godine ne bude novozaraženih od HIV-a - poručio je Ranin.

On je istakao da je svaki njihov pacijent drugačiji, različiti uzrasti, različiti polovi, kao i sve drugo, i da je zato ključna personalizacija terapije, prilagoditi je svakom pacijentu i sagledati sve njihove komorbiditete, psihičko stanje i drugo.

- Ali definitivno se sve vrti oko patogenetske terapije. Epidemiološki značaj antiretrovirusnih lekova je podjednako značajan, jer pomažući ljudima koji žive sa HIV-om, mi ih činimo neprenosiocima, jer oni nemaju virus u krvi, niti u drugim ljudskim materijalima, tako da ne mogu preneti infekciju. Dakle, s jedne strane pomažemo njima, ali s druge strane, SIDA se ne prenosi, pa sa druge strane pomažemo društvu - rekao je Ranin.

Istakao je da zaražene održavaju zapošljivim, zdravim da oni mogu da imaju potomstvo, pa doprinose društvu, a takođe ne mogu da šire epidemiju.

- I zato je ova strategija UNAIDS-a strategija, da ih rano dijagnostikujemo, kako bi svako ko živi sa HIV-om mogao da se leči. I onda postižemo da se epidemija ne širi. A strategija UNAIDS-a je da zaustavi pandemiju HIV-a do 2030 - naveo je Ranin.

On je naglasio da je apsolutno moguće da roditelji zaraženi HIV-om imaju potomstvo i da se do sada nije desio slučaj da im se rodi beba zaražena HIV-om, čak i prethodnih godina kada terapije nisu bile tako savremene. Ranin je naveo da je najčešći slučaj da je samo jedan od roditelja HIV pozitivan.

Psiholog u Potentu i glavni anketar istraživanja Jelena Jevtović rekla je da dosta ljudi koji žive sa HIV-om izrazilo želju da nastavi saradnju u vidu psihološke podrške i psihološkog savetovanja.

- Više od 70 odsto njih je reklo da bi im značila podrška psihologa - navela je Jevtović.

Ona je istakla da su među zaraženima često slučajevi samoubistva i pokušaja samoubistva, a da su česti depresija, anksioznost, problemi sa fokusom, sa pažnjom, koncentracijom, pamćenjem, kao i problemi sa libidom.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.