Superćelijske oluje stižu u Srbiju, zna se i tačan datum: Očekuju se razorne posledice, ovaj predeo će biti zahvaćen!

Superćelijske oluje koje su se dogodile u julu 2023. opustošile su pojedine delove Srbije i nažalost, osim materijalne štete, bilo je i ljudskih žrtava zbog čega mogućnost od ponavljanja nevremena koji prati orkanski vetar ne bi trebalo tek tako prepustiti slučaju, a kako su stručnjaci i ranije istakli blagovremeno upozorenje bi značilo mnogo

- Sve upućuje na to da će ponovo biti superćelijskih oluja.

Meteorolog amater Ivan Ristić kaže da ako bude ponovo superćelijskih oluja one će se dogoditi ponovo u julu. 

Prema njegovim rečima, sve upućuje na to da možemo da ih očekujemo, a na pitanje kako je moguće predvideti ranije jako nevreme sa orkanskim vetrom, moguće i sa gradom, takozvanu super oluju, kaže da će se to preciznije znati tek krajem juna.

Kako i gde utvrditi novi udar

- Treba pratiti temperaturu mora i okeana pošto će one definisati da li će biti superćelijskih oluja. Recimo, ako krajem juna odemo na Jadransko ili Egejsko more i u vodu uđemo lagano, bez stresa i potrebe da se lagano ugrejemo, i ako temperatura morske vode već tada bude 25-26 stepeni, velike su šanse da će tokom jula biti superćelijskih oluja - kaže Ristić.

Objašnjava da je granica za superćelijsku oluju određena sa temperaturom mora od oko 27 stepeni Celzijusa, a prošle godine je temperatura Jadranskog mora dostigla i 29 stepeni početkom jula zbog čega smo i imali 13. i 19. jula problema sa olujom.

Foto: Tanjug

- Već krajem proleća i početkom leta ćemo otprilike znati kako stvari stoje, ali za sada se ne čine dobro pošto je more toplo. Ove godine se nije preterano ni hladilo, a Atlanski okean sada beleži maksimalnu temperaturu ikada. Izvorište golfske struje, blizu afričke obale, je najtoplije ikada i to dodatno podgreva opasnost koja može tokom leta da se desi - kaže Ivan Ristić.

Šta se dogodilo prošle godine i šta su nam uradile superćelijske oluje

- Tog 13. jula se oluja razvila u Sloveniji i trajala je preko 12 sati, zahvatila je pet zemalja uključujući i Srbiju. Prešla je između 1.200 i 1.500 kilometara. Ova oluja je jedna od najdugovečnijih praćenih u Evropi. Naime, formirala se u jugozapadnoj Sloveniji, nastavila je da se kreće preko istočne i severoistočne Hrvatske, preko južne Mađarske, severne Srbije I preko južne Rumunije, da bi konačno razišla u zapadnom Crnom moru – kaže Ivan Ristić.

Podseća i na oluju koja se dogodila prošle godine 5. avgusta.

- Ciklon koji se formirao Đenovskom zalivu pomerio se iz severne Italije u Sloveniju i Hrvatsku i nastavio da se kreće dalje ka severoistoku. Tokom prolaska hladnog fronta ovog ciklona preko Jadranskog mora, prikupljena je velika količina vlage koja je bila “gorivo” za razvoj i jačanje oluje. Dobro razvijen sistem oblaka prvo je prekrio zapad Srbije, a zatim se frontalna zona postepeno pomerala ka istoku i pokrila je celu zemlju. Ovo nevreme izazvalo je grad veličine lešnika do veličine teniskih loptica u različitim delovima Srbije - podseća Ristić.

Foto: Tanjug/AP

Bilo je:

bujičnih poplava
bujičnih kiša
jakog olujnog vetra koji rušio drveće i odnosio krovov