Policija će moći da oduzima i električne trotinete: Ovo je 8 stavki koje morate da znate

Godinama su se električni trotineti vozili “na divlje”, po trotoarima i ulicama, bez ikakvih pravila i kontrole, ali tome je definitivno došao kraj.

Novi Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima usvojen je u septembru prošle godine, u martu je ozvaničen Pravilnik za registraciju lakih električnih vozila, a od 15. juna na ulicama će moći da se nađu samo oni “registrovani”.

Kako će sve to izgledati u praksi ostaje tek da se vidi, mada je već na prvi pogled jasno da će biti neophodna masovna kontrola kako bi se trotineti na struju “ugurali” u potpuno legalne tokove, a njihovi korisnici navikli da više ne mogu da voze kuda im padne na pamet.

Zato smo ovom prilikom za vas pripremili svojevrsni vodič o električnim trotinetima.

1. Istorija, modeli, cene...

Prvi koncept električnih trotineta pojavio se još početkom 20. veka, njihova popularnost počela je da raste 80-tih i 90-tih godina prošlog veka, dok je prava revolucija usledila u poslednjih 10-15 godina i ona nije zaobišla ni Srbiju. Procene koliko trotineta na struju ima u našoj zemlji su veoma šarene, te se kreću od 250.000 do čak 400.000. Ponajviše u najvećim gradovima poput Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca... gde su postali dobar način da se izbegnu velike saobraćajne gužve.

Naravno, i električni trotineti se veoma razlikuju po snazi, brzini, nosivosti i ceni. U svetu postoje i oni koji mogu da razviju brzinu od čak 100 kilometara na sat, pa se s punim pravom postavlja pitanje u koju kategoriju prevoznih sredstava ih uopšte treba svrstati.

Trenutno ih najčešće možete naći po ceni od 30.000 do 70.000 dinara, mada ima i onih ekstra kvalitetnih koji koštaju po 4.000-5.000 evra, kao neki dobar polovni auto.

2. Registracija do 15. juna

Izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja i Pravilnika o načinu izdavanja, izgledu i načinu postavljanja nalepnice omogućiće uvid u to koji od trotineta jesu laka električna vozila, a koji to nisu. Konkretno, od 15. juna na ulicama će moći da budu isključivo trotineti sa nalepnicama koje izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja, koja će predstavljati svojevrsnu potvrdu da je trotinet registrovan, odnosno da ispunjava sve zakonom propisane uslove.

Na taj način iz saobraćaja bi trebalo da budu eliminisani svi dvotočkaši koji ne pripadaju grupi lakih električnih vozila, odnosno koji mogu da razviju znatno veću brzinu od dozvoljene, ali i nesavesni vozači koji bi mogli da dovedu u opasnost i sebe i druge.

- Nalepnice će biti nedvosmislen dokaz da se radi o vozilu koje ima propisane karakteristike - objasnio je Milan Ilić iz Agencije za bezbednost saobraćaja.

3. Uslovi za dobijanje nalepnice

Da bi dobili nalepnicu, odnosno da bi električni trotinet bio “registrovan”, moraće da ispunjava neke osnovne uslove, tačnije da ima dokaz da se radi o lakom električnom vozilu.

Kako piše u definiciji to je motorno vozilo sa najmanje dva točka, mehaničkim upravljačem, bez mesta za sedenje, čija trajna nominalna snaga motora nije veća od 0,6 kW i čija najveća konstruktivna brzina ne prelazi 25 kilometara na sat i čija masa praznog vozila ne prelazi 35 kilograma. Dakle, ukoliko je teže od 35 kilograma ili ima mogućnost da razvije brzinu veću od 25 km/h neće moći da dobije nalepnicu Agencije za bezbednost saobraćaja, niti legalno da se nađe na ulicama!

Izdavanje nalepnice košta 2.060 dinara, ali ne zahteva da se obnavlja svake godine

4. Gde i kako do nalepnice

Procedura za registrovanje lakog električnog vozila podrazumeva da vlasnik popuni i podnese zahtev za izdavanje nalepnice na propisanim obrascima i predajnim mestima Agencije za bezbednost saobraćaja i AMSS.

Uz pomenuti zahtev, neophodno je priložiti i tehničku dokumentaciju koja se dobija prilikom kupovine trotineta, kako bi se utvrdili marka vozila, trajna nominalna snaga elektromotora, najveća konstruktivna brzina i masa praznog vozila. Potrebna je i fotokopija lične karte ili očitana lična karta odnosno dokaz o upisu u registar pravnih lica za pravna lica.

Potrebna je i popunjena i potpisana izjava na propisanom obrascu koja se preuzima na oko 150 lokacija u 80 gradova i opština, kao i dokaz o uplaćenoj naknadi na ime izdavanja nalepnice.

Prema najavama, izdavanje i postavljanje nalepnice ne bi trebalo da traje duže od 30 minuta, a neophodno je i da vlasnik doveze trotinet na lice mesta.

Sve informacije se mogu dobiti putem imejla trotineti@amss-cmv.co.rs, kao i putem kol-centra AMSS na broj 1987.

Foto: Printskirn/mojbeograd

5. Šta je obavezno, a šta je sve zabranjeno

Shodno Zakonu o bezbednosti saobraćaja neophodno je:

imati nalepnicu na trotinetu koju izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja
nošenje biciklističke kacige koja je obavezna za sve
*nošenje reflektujućeg prsluka za maloletne u svim uslovima, a za ostale vozače kada voze na putevima
vožnja električnih trotineta je zabranjena na trotoarima, a mogu se voziti na biciklističkim stazama, pešačko-biciklističkim stazama, biciklističkim trakama, i u slučaju nedostatka svega ovoga, na putevima gde je brzina kretanja ograničena na 50 kilometara na čas
vožnja električnih trotineta u potpunosti je zabranjena za mlađe od 14 godina
vožnja osoba između 14 i 18 godina dozvoljena je na putevima gde je brzina kretanja ograničena na 30 km/h

6. Koliko košta nalepnica

Ova svojevrsna registracija električnih trotineta koštaće 2.060 dinara. Od toga 1.560 dinara je cena usluge izdavanja nalepnice, dok cena obrasca nalepnice iznosi 500 dinara.

Međutim, kako napominju iz Agencije za bezbednost saobraćaja, nalepnice za trotinete su trajne i ne zahtevaju godišnje obnavljanje, a nova se može izdati na zahtev vlasnika trotineta, u slučaju oštećenja ili uništenja.

Kako je ranije objasnio pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Milan Ilić, vlasnik trotineta, ukoliko iz bilo kojih razloga nema tehničku dokumentaciju neophodnu prilikom podnošenja zahteva za izdavanje nalepnice, moći će da se obrati dobavljaču trotineta, ili da izvrši ispitivanje karakteristika lakog električnog vozila na mestima za izdavanje nalepnice, što će ga, međutim, dodatno koštati.

Nalepnica je pravougaonog oblika, vidljiva u dnevnim i noćnim uslovima, samouništavajuća pri pokušaju uklanjanja, sivosrebrne boje i dimenzija 36×60 milimetara.

7. Novčane kazne, ali i oduzimanje trotineta

Za sve one koji se ne budu pridržavali propisa, predviđene su adekvatne kazne i to:

vožnja preko 10 km/h na pešačko-biciklističkoj stazi - 3.000 dinara
vožnja sa slušalicama na oba uha - 3.000 dinara
vožnja dva ili više lica na trotinetu - 5.000 dinara
vožnja trotoarom i drugim nedozvoljenim površinama - 10.000 dinara
vožnja bez osvetljenja ili svetloodbojnog prsluka - 10.000 dinara
vožnja po auto-putu ili motoputu - 100.000 dinara do zatvora

Slično vozačima automobila, kako su regulisale nove odredbe Zakona o bezbednosti saobraćaja, i vozačima ovih lakih električnih dvotočkaša može biti privremeno oduzeto prevozno sredstvo za seriju težih prekršaja.

8. Ko će sve vršiti kontrolu

Zamenik načelnika Uprave saobraćajne policije Vladan Nikolić rekao je da će policija posle 15. juna, što je inače rok za preuzimanje nalepnica, započeti opsežnu kontrolu svih trotineta koji učestvuju u saobraćaju.

- Nije nam cilj da pišemo prijave, već da povećamo bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Sva vozila moraju da imaju kočnicu, poziciona svetla, katadiopter, sirenu, moraju da budu vidljiva. Moraće da ispunjavaju sve uslove zakonske da bezbedno učestvuju u saobraćaju - naglasio je Nikolić.

Važno je napomenuti da vozača električnog trotineta koji vozi trotoarom može da zaustavi bilo koji policajac, a ne samo pripadnici saobraćajne policije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.