Selo moje lepše od Pariza! Podsticaji za seoski turizam kreću u prvoj polovini maja: Evo koliko je prijava stiglo!

Završen je javni poziv za dodelu podsticaja za seoski turizam u Srbiji i prema prvim rezultatima stigla je 191 prijava, a očekuje se više od 200 prijava i da će isplata sredstava početi u prvoj polovini maja,

Ddržavni sekretar u Ministarstvu turizma Uroš Kandić kaže da je do jutros stiglo 191 prijava od kojih je najveći deo ispravan.

- Tako da možemo reći da je ova pilot akcija za dodelu 150 miliona dinara za subvencije za seoski turizam uspela. Najveći broj prijava koje su pristigle na osnovu dosadašnjeg preseka imamo iz Šumadije i sa teritorije Vojvodine, a kada su u pitanju opštine koje prednjače, tu su pre svega Ivanjica, Bajina Bašta i Sjenica - rekao je Kandić.

Podsetio je da su prijave mogle da se podnesu do ponedeljka i dodao da će za nekoliko dana imati konačne rezultate, jer se očekuje da stignu i poštom prijave.

Kandić je podsetio da se sredstva mogu koristiti za dogradnju objekata, za rekonstrukciju, za adaptaciju, za parterno uređenje, za nabavku opreme koja je neophodna za funkcioniranje seoskog gazdinstva.

Foto: Tanjug

Kandić je dodao da očekuje, ukoliko bude bilo prostora u rebalansu budžeta nakon izbora vlade, da bude raspisan još jedan javni poziv za dodelu podsticaja za seoski turizam.

- Ono što je veoma važno, to je da od kada smo raspisali ovaj konkurs imamo porast prijava seoskih gazdinstava u e-turistu. Za petinu je povećan broj od oktobra do danas odnosno od kad smo najavili ovaj poziv do današnjeg dana. I ono što je jako važno, to je da na osnovu preseka koje imamo iz našeg sistema e- turiste, od početka godine do danas, porast dolazaka turista u seoska gazdinstva je 44 odsto, a noćenja su udvostručena - naglasio je Kandić.

On se nada da će i sledeća godina biti godina razvoja i ekspanzije seoskog turizma i da će ova mera uticati na to.

- Broj seoskih domaćinstava, salaša, etno kuća, u momentu kada je doneta uredba je iznosio 813. Sada se on se približio cifri od 850. Najveći broj seoskih gazdinstava tradicionalno je iz Šumadije, koja je i kolevka seoskog turizma u Srbiji. Zatim, primećujemo i rast na Pešterskoj visoravni i opštini Sjenica, u istočnoj Srbiji i u opštinama oko Stare Planine - dodao je on.

Foto: Rina

Zbog epidemije koronavirusa, kako objašanjava Kandić, građani nisu bili u mogućnosti da putuju van zemlje, pa su su putovali po Srbiji, što je doprinelo razviju seoskog turizma.

- Posebno u opštinama koje do tad nisu bile prepoznate kao neka poželjna destinacija, odnosno destinacija prvog izbora za naše turiste. Mislim da se u tim godinama, kovid krize najviše razvilo Podrinje, odnosno tamo imamo veliki broj turističkih objekata koji su sve bolji - rekao je Kandić.

Državni sekretar dodao je da domaći turisti i dalje preovlađuju kada je u pitanju dolazak u seoska gazdinstva.

- Njih je negde oko tri četvrtine, četvrtinu čine stranci, s tim što stranci beleže veći porast broju dolazaka - njihov rast je 66 odsto i raste većom stopom nego broj domaćih turista. Nadam se da će u narednim godinama doći do približavanja, odnosno da će broj stranih i domaćih turista u seoskim gazdinstvima biti približano isti - rekao je on.

Istakao je da uglavnom što se tiče stranaca, najviše dolaze gosti iz regiona.

On je bjasnio da svako ko želi da se bavi seoskim turizmom mora registrovati svoje seosko gazdinstvo u e-turistu, kao i da posluje u skladu sa zakonima ove zemlje.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.