Na jednoj našoj planini ima zlata za pola Evrope: Lovci na bakar, zlato i srebro stižu čak iz Australije

Strickland Metals ušao je u "unosnu srpsku zlatnu igru" nakon što je izdvojio 37 miliona dolara za kupovinu projekta Rogozna koji se može pohvaliti ogromnim resursom od 5,44 miliona unci zlatnog ekvivalenta (oko 170 tona), pišu australijski mediji.

Australijski gigant Strickland Metals Limited bavi se otkrivanjem mineralizovanih sistema "svetske klase" sa fokusom na zlato i bakar.

Kako navode mediji, za projekat zlata Rogozna Strickland Metals je već potpisao obavezujući ugovor o kupoprodaji sa ISIHC Ltd, filijalom Ibaera Capital Fund LP. Ugovor podrazumeva sticanje celokupnog kapitala Betoota Holdings Ltd, vlasnika kompanije Zlatna Reka Resources koja poseduje projekat Rogozna.

Projekat Rogozna se prema pisanju medija nalazi u globalno značajnom Tetijskom metalogenom pojasu u Srbiji i ima odličan potencijal da preraste u jedno od najvećih nerazvijenih nalazišta zlata na svetu.

Istraživanja kreću

Projekat podrazumeva četiri dozvole za istraživanje koje pokrivaju oko 184 kvadratna kilometra u rudarskom basenu Trepča na jugu Srbije.

Mineralni resurs obuhvata i 214.000 tona bakra i 364.000 tona cinka, a ima i dodatni značajan istraživački potencijal i mogućnosti proširenja resursa koji tek treba da budu istraženi, uključujući veoma jak potencijal za značajnu mineralizaciju porfira bakra i zlata.

- Oduševljeni smo što možemo da najavimo kupovinu velikog projekta Rogozna, ekvivalentnog zlata od 5,44 miliona unci - rekao je izvršni direktor australijske kompanije Endru Brej.

Dodao je da Strickland Metals ima izuzetno jaku gotovinsku poziciju za istraživačku kompaniju i da Rogozna predstavlja savršenu priliku da isporuči značajnu dodatnu vrednost za akcionare Stricklanda.

Ukupni troškovi akvizicije od oko 37 miliona dolara biće završeni prvenstveno putem emisije kompanijiskih akcija sa periodom deponovanja od 18 meseci, a prvi deo od 750.000 dolara kupoprodajne cene je već uplaćen.

Kupoprodajni ugovor će po završetku akvizicije omogućiti emisiju nešto manje od 380 miliona akcija po ceni od 9 centi po akciji.

- Mi vidimo da projekat nudi ogromnu polugu za okruženje cena zlata koje se brzo poboljšava - rekao je Brej.

Kakvi su planovi

Po završetku akvizicije, Strickland namerava da odmah preduzme istražno bušenje u svakom od četiri definisana ležišta, fokusirajući se na zone mineralizacije visokog kvaliteta i nova otkrića.

Kampanja dijamantskog bušenja od 60.000 metara biće sprovedena do kraja 2025. godine, a kompanija namerava da koristi najmanje tri dijamantske bušilice, uz bušenje primarnih ciljeva na lokacijama Šanac, Medenovac, Gradina i Bakarni kanjon.

- Po našem mišljenju, projekat ima potencijal da preraste u jedno od najvećih nerazvijenih nalazišta zlata na globalnom nivou (sa značajnim udelom bakra i cinka) - rekao je Brej.

- Neverovatna prednost koju Rogozna nudi iz već impresivne baze je nešto što je prilično retko u ovoj industriji - potencijal za značajnu mineralizaciju porfira bakra i zlata izvan glavnih perspektivnih područja mogao bi biti ogroman bonus kako se programi istraživanja razvijaju - dodao je on.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.