Katarina Barudžija, diplomirani farmaceut iz Hemofarma savetuje: Umanjite uticaj alergije, preventivnom terapijom

Da biste spremno dočekali polensku prolećnu sezonu i uspešno umanjili alergijske tegobe, započnite sa uzimanjem antialergijskih lekova bar mesec dana pre pojave simptoma.

Stiglo je proleće. Većinu ljudi raduje buđenje prirode, ali ne i one koji pate od alergija. Alergijska kijavica je  najčešća  epidemijska hronična bolest današnjice i od nje pati više od pola milijarde ljudi na planeti. Najviše su ugroženi mladi od 15  do 25 godina, ali iz godine u godinu, ubrzano raste i broj pacijenata kod kojih se alergija na polen prvi put javila u srednjim godinama.

- Novija istraživanja ukazuju da globalno zagrevanje negativno utiče i pojačava simptome alergije na polen. Vreme je važan faktor. Sezona alergija počinje ranije i traje duže. Nekada je zima lagano prelazila u proleće, ali danas nije tako. Izražene temperaturne promene, povišen nivo vlage, jaki vetrovi koji alergene prenose na velike udaljenosti, čak u druge regione gde nema izraženog cvetanja, sve to utiče da se problem sa alergijama širi i pogoršava. Pre tri decenije alergija na polen se javljala kod svega 1-2% populacije. Danas, ona je prisutna kod čak 30% ljudi – objašnjava diplomirani farmaceut Katarina Barudžija, regionalni produkt menadžer za RX lekove u kompaniji Hemofarm.

Foto: Promo

Koje su to biljke na našim prostorima koje oslobađaju veće količine polena? Koji još alergeni iz našeg okruženja mogu izazvati alergijske probleme?

- Na stotine različitih biljaka oslobađaju polen koji može da izazove alergijske reakcije, ali za alergijski rinitis kod nas su najzaslužnije : breza, hrast, trava, korovi, ambrozija. Alergeni mogu biti i prašina, plesni, grinje, dlake i perje kućnih ljubimaca, određene vrste hrane itd. - kaže naša sagovornica.

Ubrzani porast obolelih

Podaci Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da svako treće dete i svaka peta odrasla osoba u svetu, pati od nekog oblika alergije. U SAD-u, alergije su šesti vodeći uzrok hroničnih bolesti, kako objavljuje Američki koledž za alergiju, astmu i imunologiju. Prolećne alergije zaista mogu učiniti ljude nesrećnim.

- Od alergijskog rinitisa pati više od 1/3 Evropljana. Alergijski rinitis i nazalne alergije mogu značajno uticati na kvalitet života. Kijanje, zapušen nos, curenje vodenog sekreta iz nosa, svrab, crvenilo nosa i očiju, kašalj, grebanje u grlu, dakle niz ovih neprijatnih tegoba bitno narušavaju kvalitet života i mogu ozbiljno umanjiti radnu sposobnost. Uprkos tome, čak 90% ljudi sa alergijskim oboljenjima je nelečeno ili nedovoljno i neadekvatno lečeno.

Kako se zaštititi ili ublažiti alergije na polen?

- Osobama koje su sklone alergijama preporučuje se tokom proleća što češći boravak u zatvorenom prostoru, posebno rano ujutro ili kasno poslepodne, kada većina biljaka oslobađa polen. Izbegavajte izlete, vožnju biciklom, aktivnosti u prirodi. U stanu intenzivirajte mere higijene Držite zatvorene prozore kako bi se smanjila izloženost česticama polena. Važno je da posle pojave simptoma potražite savet alergologa, a po potrebi i dermatovenerologa, otorinolaringologa, pulmologa – naglašava farmaceut, Katarina Barudžija

Što pre započeti sa lečenjem

Naša sagovornica ukazuje da su lekovi najefikasniji  kada se primenjuju preventivno. Ukoliko patite od alergijske kijavice, uzmite antialergijske lekove pre pojave simptoma.  

- Poželjno je da započnete terapiju antihistaminicima najmanje mesec dana pre početka polenske sezone. Ukoliko to niste učinili, obavezno krenite sa primenom lekova čim se jave prvi simptomi alergije na polen. Standardna terapija uključuje lekove koji olakšavaju simptome. Oralni antihistaminici blokiraju histamin koji telo oslobađa u kontaktu sa alergenom i tako ublažavaju simptome alergijskog rinitisa. Dekongestivi smanjuju oticanje krvnih sudova u nosu, čime oslobađaju disajne puteve i umanjuju crvenilo, a fiziološki rastvor ublažava iritaciju nosa.

Uprkos neprijatnim i dosadnim alergijskim tegobama, ljudi dugo ignorišu problem, pa je čak 90% pacijenata sa alergijskim oboljenjima nelečeno ili nedovoljno i neadekvatno lečeno.

- Nedovoljna informisanost može da ima ozbiljne posledice. Važno je znati da netretiran ili nedovoljno kontrolisan alergijski rinitis, vodi ka pojavi drugih, ozbiljnijih bolesti, poput hroničnog sinuzitisa ili alergijske astme. Zato nemojte ignorisati problem sa alergijom – upozorava Katarina Barudžija iz Hemofarma