Ovi građani Srbije najlakše dobijaju kredit za stan: Ne, nisu programeri, iznenadićete se

Prosečna plata za mlade ispod 30 godina je oko 60.000 dinara. Kupovinu prvog stana na kredit mogu da priušte oni koji rade u sektorima gde su primanja visoka.

Među kupcima nekretnina u zemlji je sve više mladih – onih koji imaju stalan, dobro plaćeni posao. Međutim, za većinu mladih stan je, nažalost, i dalje nedostižan cilj. Roditeljski dom mladi napuštaju tek posle 31. godine, odnosno šest godina kasnije nego njihovi vršnjaci u Evropskoj uniji, pokazuje analiza “Evrostata".

U beogradskom naselju Mirijevo, dvadesetpetogodišnja medicinska sestra Anja Drašković je, posle dve godine potrage, rešila stambeno pitanje.

“Radim na Dečjoj klinici u Tiršovoj, već šest godina imam ugovor za stalno i odlučila sam da kupim stan, zahvaljujući roditeljima koji su mi dali učešće i koji su mi pomogli. Ostatak mi je na kredit. Uzela sam manju kvadraturu, 30 kvadrata“, kaže Anja.

Za prosečnog mladog čoveka, nekretnina u centralnim beogradskim opštinama, gde cena kvadrata prelazi 3.000 evra, nije dostižna. “Prosečna naselja, kao što su na Zvezdari Mirijevo, ili Karaburma, Vidikovac, takva naselja su dostupna prosečnom kupcu, tu prosečna cena kvadrata ne bi trebala da prelazi 2.000 evra, što znači da je neki prosečan stan koji košta oko 100.000 evra od 50 kvadrata, sa spavaćom sobom“, navodi Nikola Radić iz “Ataše nekretnina“.

Aleksandra Mijajlović, sa specijalizovanog sajta za nekretnine "Četiri zida", ukazuje da mladi treba da razmotre sve aspekte kupovine stana, a ne samo cenu nekretnine. “Svakako da treba da se raspitaju kako se kreću prosečne cene kvadrata u gradu ili na lokaciji na kojoj žele da kupe nekretninu, ali isto tako da ukoliko uzimaju kredit, treba da probaju da izračunaju kolika bi bila prosečna rata njihovog kredita“, navodi Mijajlovićeva.

Do stana lakše dođu programeri, ali i majstori

Prosečna plata za mlade ispod 30 godina je oko 60.000 dinara. Kupovinu prvog stana na kredit mogu da priušte oni koji rade u sektorima gde su primanja visoka, a to su informacione tehnologije, finansije i bankarstvo, ali i zanatske usluge poput auto-mehaničara, vodoinstalatera, kuvara.

“Što se tiče razlike između javnog i privatnog sektora, svakako imamo već i problematiku i u javnom sektoru, gde postoji određena zabrana zapošljavanja. Tako mladi i nemaju prilike da dođu do sigurnog posla za početak. Sa druge strane, u privatnom sektoru postoje mnoge kompanije koje zaista nude sigurno, stabilno zaposlenje, ali velika većina zaista i dalje nudi neke poslove koji su na određeno“, rekao je Miloš Turinski sa Infostuda.

Kako bi država mogla da pomogne?

Ekonomisti smatraju da ta praksa mora da se menja, i predlažu rešenje. Profesor Duško Bodroža sa Instituta ekonomskih nauka u Beogradu kaže da bi država vraćanjem mere subvencionisanja učešća za stambene kredite za mlade koji prvi put kupuju nepokretnost značajno olakšala mogućnost dobijanja kredita i samim tim obezbeđivanja nepokretnosti za mlade.