Ovde je porodični ručak bagatela! Praznični odmor bez praznjenja novčanika: Top jeftine lokacije u Srbiji za uštedljive avanturiste

Kako su nam uskršnji i prvomajski praznici sve bliži, iznova se susrećemo sa istim pitanjem - kuda i kako ćemo ih provesti? I dok je za neke nezamislivo da Vaskrs provedu van topline svoga doma i bogate praznične trpeze, za kojom će provesti vreme sa najmilijima, tu su i oni koji baš sada vole da otputuju, pa je već pravo vreme da razmisle koja bi to destinacija bila najbolji izbor ove godine.

Odlična vest za mnoge građane Srbije je ta što će se ove godine neradni dani za 1. maj i Vaskrs spojiti. Tako će neki praktično dobiti mini odmor, ali kod drugih ipak neće biti spajanja. Neradni dani u našoj zemlji počeće već prvog dana maja, sa praznikom rada, a trajaće sve do Đurđevdana.

Za ljubitelje putovanja ovo će biti taman dovoljno vremena da se prvi put nakon novogodišnjih i božićnih praznika odmore "na duže staze" i prepuste čarima raznih destinacija. I dok su pojedini već zakazali aranžmane širom Evrope, mnogi bi ipak da ostanu u granicama svoje zemlje, kako zbog cena, tako i zbog lepote koja se samo u Srbiji može videti.

Da li će vaš izbor biti neki grad, planina, banja ili pak selo, na vama je da odlučite. Zato pustite mašti na volju i odaberite ono mesto na kojem ćete moći da zaista napunite baterije, a ovo su samo neki od naših predloga.

Borsko jezero 

Borsko jezero nalazi se u istočnom delu Srbije, na 17 km od grada Bora, u podnožju planine Crni Vrh. Prostire se na površini od 30 hektara, a temperatura vode leti dostiže i 25 stepeni celzijusa što je čini idealnom za kupanje.

Foto: Informer

Okruženo je listopadnim i četinarskim šumama, zelenim proplanicma i livadama, a svake godine se ubacuje i nekoliko tona riblje mlađi, sa ciljem da se obogati i poveća riblji fond, što ga čini idealnim za ribolov. U jezero se ulivaju čiste planinske vode, a mogu se uloviti šaran, deverika, som, smuđ, amur...

Ono što Borsko jezero čini njaprivlačnijim za turiste u ovom delu Srbije jesu uređene plaže, rekreativne staze, sportski tereni, ali i mnogi drugi sadržaji. Na obalzi Borskog jezera nalaze se četiri veće plaže i veliki broj manjih. Najposećenije su Glavna plaža, Tropski bar, Savača, kao i plaža u kampu. Najinteresantniji sadržaji na vodi uglavnom su na Glavnoj plaži, dok plažu Tropski bar najčešće posećuju turisti mlađih generacija, piše turizamusrbiji. 

U blizini Borskog jezera nalaze se brojni kulturno – istorijski spomenici i prirodne znamenitosti.

Lazarev kanjon predstavlja deo istočnog Kučaja i nastao je usecanjem Lazareve reke, desne pritoke Zlotske reke. Ovo je jedan od najneprohodnijih kanjona u Srbiji. Dugačak je 4, 5 km, dubok od 350 do 500 metara, a najmanja širina iznosi 4 m. Na području Lazarevog kanjona otkriveno je preko 70 speleoloških objekata, prvenstveno pećina i jama. Najznačajnije su Lazareva pećina i Vernjikica.

Planina Rtanj pripada Karpatskim planinama, sa najvišim vrhom Šiljak, koji dostiže nadmorsku visinu od 1 565 metara. Ovo je planina za sve koji vole izazov. Poznata je po brojnim podzemnim izvorima, pećinama, jamama, lekovitom bilju, vatrenim loptama, koje predstavljaju prirodni fenomen, i drugim kuriozitetnim i neobjašnjivim pojavama. Poseban izazov predstavlja uspon do vrha Šiljak, sa koga se pruža pogled čak do ušća Save u Dunav.

Foto: Informer

Brestovačka Banja nalazi se na 7 km od grada Bora. Prostire se na nadmorskoj visni od 385 metara. Banja poseduje termomineralne izvore vode koji pripadaju heteotermama i hipertermama, sa sadržajem kalcijuma, natrijuma, magnezijuma, hlora, joda, sulfata, karbonata…

Felix Romuliana, odnosno Gamzigrad, je carska palata izgrađena po naredbi rimskog cara Galerija Maksimilijana. Car Galerije rodio seu blizini palate, koju je izgradio za sebe i svoju majku. Felix Romuliana pripada posebnoj kategoriji spomenika rimske dvorske arhitekture vezane isključivo za razdoblje tetrarhije i predstavlja najočuvaniji primer te arhitekture.

Rajačke pimnice

Nedaleko od Bora, takođe na istoku Srbije, smešten je još jedan od mnogih turističkih bisera ovog kraja. Ako ste ljubitelj vina i želite da ga ispijate u autentičnim "pimnicama", selo Rajac biće najbolji izbor za vas.

Foto: Shutterstock

Negotinske pimnice prava su atrakcija među posetiocima, kako zbog svoje nepromenjen građe koja datira čak iz 19. veka, a veoma se čuva, tako zbog proizvodnje možda i najboljeg vina u Srbiji. Na ovim prostorima grožđe se gaji na tradicionalan način, a sve više mladih dolazi iz inostranstva kako bi pravili vino u svojoj zemlji.

Iako su same pimnice spomenik kulture od izuzetnog značaja, groblje, koje se nalazi odmah uz naselje sa svojim veoma zanimljivim i mističnim spomenicima predstavlja „muzej“ tradiconalne umetnosti ukrašavanja kamena. Kako se ne bi uništila mističnost i magija ovog izuzetnog mesta, priče o groblju najbolje je čuti od samih meštana. Na posetiocima ostaje koju će priču, odnosno legendu, odabrati

Nedaleko od njih je i grad Negotin koji čuva neke od najlepših i najvažnijih istorijskih baština.

Foto: Privatna arhiva

Najznačajnijem srpskom kompozitoru, Stevanu Stojanoviću Mokranjacu, Negotinci su se odužili otvaranjem muzeja 1964. godine u njegovoj rodnoj kući, ali i spomenikom koji privlači posebnu pažnju mnogih turista. Muzej je od skoro takođe deo Asocijacije kuća i muzeja evropskih kompozitora, čime je samo potvrđena ogromna vrednost Mokranjčeve muzike.

Mokranjčeva kuća u Negotinu, sastavni je deo negotinskog Muzeja Krajine, a turiste privlači i svojom zanimljivom istorijom, jer se ni do današnjeg dana nije saznalo gde se kuća slavnog kompozitora tačno nalazila, iako je potvrđeno da je bila u centru Negotina.

Muzej Krajine predstavlja kulturno srce Negotina, koji u svom fondu ima oko 15.000 predmeta, od kojih su mnogi u stalnim postavkama raspoređeni u tri reprezentativna objekta, koji za sebe predstavljaju kulturna dobra: Arheološki muzej, Rodna kuća Stevana Mokranjca i Muzej Hajduk Veljka.

Planina Jastrebac

U blizini carskog grada Kruševca nalazi se na tako atraktivna planina Jastrebac. Međutim, na ovom mestu svako može pronaći užitak za sebe, od ljubitelja prirode, biciklista, planinara, izletnika, ljubitelja vina, istorije do onih koji bi da uživaju u čistom vazduhu i spa i welness sadržajima, piše Srbija za mlade. 

Foto: R.B.

Malo je poznata i činjenica da je planina Jastrebac  jedna od najšumovitijih planina u ovom delu Evrope. Pored te činjenice, zanimljiv je i podatak da je ovo jedna od najstarijih planina u Srbiji , jer se još u tercijaru izdizala iz mora kao veliko ostrvo.

Veliko ostrvo iz tercijara danas poseduje razne vrste biljaka od značaja – planinski javor, kostrika, zelenika i grab. Simbol Jastrebca je bela breza, koju je Republika Srbija i zaštitila zakonom.

Pored brojnih biljaka koje se mogu naći na ovoj planini, tu su i razne vrste pečuraka i lekovitog bilja.

Sve ove vrednosti mogu privući mnoge ljubitelje prirode.

Ono što predstavlja takođe draž Jastrebca je veštačko jezero blizu vrha. Jezero je čisto i okruženo zelenilom, i prava je oaza za odmor i uživanje. Takođe planina je bogata izvorima i potocima, izražene čistoće i prozirnosti, pa nije retkost videti i rakove i rečne pastrmke.

Na obroncima Velikog Jastrebca nalazi se i Ribarska banja, jedna od najstarijih i omiljenih banja u vreme Rimljana.

Foto: R.B.

Bogata izvorima lekovitih i termalnih voda pruža mogućnosti lečenja svih koštanih oboljenja, reumatizam, povrede zglobova itd. U banji se nalazi 6 termalnih izvora sumporovite lekovite vode, čija temperatura dostiže 42ºC. Dostupne su i welness i spa usluge u vidu masaža, sauna, parnog kupatila i još mnogo štošta.

Bitno je napomenuti i to da je ova banja i klimatsko lečiilište zbog obimnosti šumskih površina i svežeg vazduha, pa se preporučuje i pacijantima sa lakšim oboljenima pluća.

Ukoliko ste pak i ljubitelji kulturnog turizma, svakako ne treba preskočiti  grad Kruševac, prestonicu srednjovekovne Srbije. U Kruševcu ne treba zaobići Arheološki park “Lazarev grad“ i crkvu Lazaricu, kao i muzej.

Svilajnac 

Gradić udaljen 100-ak kilometara od Beograda, pruža svojim posetiocima štošta za videti. Legenda kaže da je ime dobio po svilenim bubama koje su u davna vremena gajene ovde radi proizvodnje svile.

Foto: RINA

Bila ova tačna ili ne, činjenica je da su u davna vremena ove prostore naseljavali Tračani, a za njima su došlo Rimljani. Sloveni su se vrlo brzo po dolasu na Balkansko poluostrvo naselili na prostoru Donje Resave.

Prirodnjački centar u Svilajncu otvoren je 2015. godine sa ciljem da promoviše naučni turizam i popularizuje prirodne nauke. Kroz izložbe kao što su “Geološki vremeplov”, “Set minerala i stena”, “Nebesko kamenje”, “Biodiverzitet Srbije”, “Svedoci ledenog doba”, “Bioarheologija Đerdapa”, “Geodiverzitet Srbije”, možete uploviti svet prirodnih nauka, pišu na sajtu Šta obići. 

U parku centra se nalazi postavka “Vulkan”, gde u unutrašnjosti modela vulkana visokog 10 metara možete saznati sve o njima i vulkanima u Srbiji. Najzanimljivija izložba, a ujedno i ona kojoj se deca najviše raduju je postavka dinosaurusa.

Oni su postavljeni u svojoj prirodnoj veličini, a okolina održava njihovo prirodno okuženje. pore dsvake od preko 20 replika, postavljena je tabla sa njihovim nazivom i kraćim opisom. U parku se nalazi i restoran gde se možete okrepiti tokom posete i dečija igraonica.

Foto: RINA

Jedan od najlepših srpskih manastira i predstavnika najznačajniji predstavnik Moravske škole u arhitekturi nalazi se na pola sata vožnje od Svilajnca. Zadužbina je despota Stefana Lazarevića, građena 1407-1418. godine. Posvećen je Svetoj Trojici i opasan je utvrđenim zidinama koje su sačinjavale 11 kula. Iako je više puta osvaja od strane Turaka i Austrijanaca, kada je i stradao, uvek je iznova obnavljan.

U selu Grabovac, udaljenom 7 kilometara od Svilajnca, nalazi se kuća Stevana Sinđelića. Iako je rođen u selu Vojska koje se takođe nalazi u opštini Svilajnac, najveći deo života je proveo u selu Grabovac, odakle je za Karađorđem i pošao u Prvi srpski ustanak.

Subotica 

Na krajnjem severu Srbije smešten je grad koji će vas zaseniti svakim svojim delom, a privlači sve veći broj tuista. Kako na sajtu Turizam.org napominju Subotica poseduje mnogo zanimljivih mesta vrednih obilaska.

Foto: Grad Subotica

Svakako jedna od nezaobilaznih stanica prilikom posete Subotici je upravo Palićko jezero. Nalazi se na svega 8 kilometara od Subotice, pa vam toplo preporučujemo da nikako ne propustite priliku za malim izletom na ovom predivnom mestu.

Osim toga, tu su još neke aktivnosti. Ovaj prostor je idealan za aktivan odmor, jer nudi niz sportskih sadržaja na terenima sportskih centara, te staze za bicikliste i poligon za učenje vožnje. Možete poći na neku od pešačkih tura ili foto-safarija.

Najmlađim posetiocima će najzanimljiviji svakako biti Zoološki vrt u Paliću u kom većina životinja nije zatvorena već slobodno šeta. Palićki zoološki vrt je domaćin za oko 65 životinjskih vrsta. U sklopu ZOO vrta je i botanička baština vrta koja predstavlja zbirku mnogih autohtonih vrsta, kao i netipičnih lišćara i četinara i više desetina hiljada sadnica sezonskih cvetnica sopstvene proizvodnje.

Franjevački samostan i crkva posvećena sv. Mihajlu nalaze se na mestu subotičke tvrđave, podignute 1439. godine trudom Janka Sibinjanina, jedne od najvažnijih strategijskih tačaka u borbi protiv Turaka.

Foto: printskrin/youtube.com

Crkva je podignuta 1730. godine, proširivanjem kapele koju su 1695. osnovali franjevci u velikoj dvorani prizemlja subotičke kule. Ostatak prostorija pretvoren je 1716. godine u samostan.

Jedan od simbola Subotice je i palata Rajhl Ferenca, koji na pravi način predstavlja mađarsku arhitekturu i značajan je deo turističke ponude Subotice. Od početka 20. veka stoji nadomak parka koji takođe nosi ime ovog velikog arhitekte.

Rajhl Ferenc deo svog života proveo je u Subotici koju je napustio nakon bankrota, što je dovelo i do rasprodaje njegove imovine. Savremena galerija Subotice svoj dom je pronašla u palati krajem 60ih godina prošlog veka.

U Gradskoj kući Subotice se još od ranog 20. veka, odvijaju bitni državni poslovi. Centralni deo Gradske kuće uvek rezervisan za kulturne manifestacije koje se održavaju tokom cele godine. Vidikovac ove građevine, do kog vas vodi 260 stepenika, predstavlja savršenu panoramu grada i nezaobilazan je deo svake posete Subotici.

Foto: printscreen

Građevina zauzima prostor od 5838 kvadratnih metara i dostiže visinu od 76 metara. Terasa vidikovca postavljena je na 45.metar visine i široka je oko 56 metara. Keramika i kovano gvožđe korišćeni su izradu ukrasa koji su u najvećoj meri bili inspirisani cvetnim motivima.

Cene

Upravo na ovim destinacijama možete dobiti potpuni užitak sa svojom porodicom, a da vam novčanik ne "omršavi" mnogo. Cene noćenja kreću od po 1000 dinara po noćenju, pa sve do 10.000. Uz skuplje varijante smeštaja dobijaju se i bazen, kao i đakuzi na korišćenje.

Ni najmlađi posetioci nisu zaboravljeni, pa je ulaz na primer u ZOO vrt na Paliću 250 dinara, a karta za muzej u Kruševcu košta samo 200.

Foto: Shuterstock

Odrasli će, na primer, ulaz u priprodnjački centar u Svilajncu platiti 500, a dok je dečija ulaznica 350 dinara.

Čak ni cene u restoranima i kafićima nisu "napumpane". Na Borskom jezeru četvoročlana porodica može ručati za manje od 50 eura, pa čak i da se zasladi.

Sada je samo na vama da izaberete mesto koje će vama i vašim saputnicima najviše odgovarati!

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.