U subotu slavimo veliki hrišćanski praznik: Strog običaj sve majke treba da ispoštuju

U subotu nas čeka jedan lep praznik - Lazareva subota ili Vrbica, a kod nas ima mnogo običaja posvećenih ovom prazniku.

Lazareva subota je praznik koji proslavljamo u slavu Isusa Hrista i momenta kada je vaskrsao Lazara iz groba. Vrbica je uvek subotom, dan uoči praznika Cveti, koji je nedelju dana pred Vaskrs.

Na Lazarevu subotu običaj je da se nose grančice vrbe i time simbolično predstavlja svečani Isusov ulazak u Jerusalim, kada su ga dočekali poštovaoci i sledbenici.

Događaj Lazarevog vaskrsenja se, prema jevanđeljima, dogodio u Vitaniji i uvod je u novu veru u vaskrsenje. Prema jevanđelskom predanju, Hristos je stigao u Vitaniju četiri dana posle smrti Lazareve, oživeo ga i digao ga iz groba, pa je taj praznik poznat i kao Vaskrsenje Lazara Četvorodnevnog.

Društvo

Sledi nam pravi mini odmor! Evo koliko vezanih neradnih dana se dobija za Prvi maj i Vaskrs

Stižu nam prvi neradni dani nakon novogodišnjih i božićnih praznika. Praznik rada koji se obeležava 1. maja praznuje se neradno, a neradni dani će biti 1. i 2. maj. Odmah nakon Prvog maja dolazi i Vaskrs koji se praznije neradno 4 dana.

09.04.2024

16:38

Društvo

Deda Radosav (90) se na Blagovesti pridržavao ovog običaja čitavog veka: Evo šta je prvo uradio jutros

Iako je zagazio u desetu deceniju, deda Radosav Ilić sa Murtenice najvećeg masiva Zlatibora, i jutros je na Blagovesti podložio vatru u dvorištu, jer će po verovanju, kaže, dim oterati zmije daleko od kuće.

07.04.2024

14:02

Foto: Shutterstock

U hrišćanstvu taj praznik ima značenje pobede života nad smrću i na bogosluženjima se tog dana pominju voljna stradanja Hristova i vaskrsnuće Lazarevo kao jemstvo za vaskrsenje svih vernika.

Vaskrsenje Lazarevo naljutilo je prvosveštenike i, kako kaže jevanđelsko predanje, neposredan je povod za odluku judejske skupštine o pogubljenju Spasitelja. Prema predanju, Lazar je, kao kiparski arhiepiskop, živeo još 30 godina po vaskrsenju, propovedajući hrišćanstvo. Pravoslavni vernici istovremeno proslavljaju i Vrbicu koja, prema kanonu crkve, počinje službama bdenja u navečerje Cvetne nedelje, svečanog ulaska Hristovog u Svetu zemlju.

Vrbica je za pravoslavne hrišćane praznik dečje radosti, jer je, prema jevanđelju, Hristos polazeći u Jerusalim rekao:

- Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko.

Na taj praznik se u pravoslavne hramove unose vrbove grane koje tu ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kada se obavlja ritual blagosiljanja vrbe.

Majke svečano obuku svoju decu, kupuju im zvončiće vezane na trobojku i stavljaju oko vrata, a venčiće od vrbe na glavu i vode ih u crkvu. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila.

Vrbove grane koje se potom dele narodu, simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.