Roditelji, obratite pažnju na ove simptome! Od početka ove godine više epidemija nego lani: Ovo je posledica korone!

Od početka godine do sada, u Beogradu je registrovano više epidemija varičele, odnosno ovčijih boginja, nego cele prošle godine, saznaje "Blic" u Gradskom zavodu za javno zdravlje. Kako je navela prim. dr Slavica Maris, epidemiolog i načelnica Odeljenja za zarazne bolesti u ovom Zavodu, od početka 2024. godine u Beogradu je bilo 33 epidemije, a u toku cele prošle godine 27.

Ova situacija, kako je objasnila odudara od uobičajenog stanja.

 

- Ono što nam je nekako odudaralo od uobičajenog stanja u ovo doba godine i uopšte, jeste jako veliki broj prijavljenih epidemija varičele. Mi smo od početka godine do danas imali 33 epidemije varičele. To su sve epidemije registrovane u predškolskim ustanovama, u kojima je obolelo 418 dece. Tokom cele 2023. bilo je registrovano 27 epidemija varičele. Ima ih i sad, one se svaki dan registruju, i sve su epidemije u predškolskim ustanovama - kaže prim. dr Slavica Maris.

Varičele se, inače, prijavljuju tokom cele godine, a najčešće u zimskim mesecima i u proleće.

Uticaj epidemije korona virusa

Broj obolevanja od varičele sada je povećan, jer ove boginje mnoga deca nisu preležala ranije zbog epidemije korona virusa. Vreme kovida je uticalo na to da mnoga nisu boravila u kolektivima, gde se ovčije boginje najviše šire.

- Ta deca tada nisu išla u vrtić, nisu preležala zbog kovida, pa imamo sada obolevanje - kaže prim. dr Maris.

Foto: Tanja Andric

Dodaje da poslednjih nedelja ima veliki broj virusnih infekcija, gastroenteritisa, uzrokovanih različitim virusima, pre svega rota virusom, a ima noro i adeno virusa.

Varičela, ovčije boginje, je akutno oboljenje koje izaziva varičela zoster virusom.

Simptomi varičela

Oboljenje počinje iznenada sa povišenom telesnom temperaturom i razvojem ospe po koži.

To je jedno od najzaraznijih oboljenja, posebno u ranim fazama izbijanja ospe, kako zbog načina širenja tako i karakteristika varičela zoster virusa.

Za ospu kod varičele je karakteristično da izbija postepeno i u talasima i zbog toga se karakteristike ospe postepeno menjaju.

Na početku ospa je makulopapulozna, kada su na koži prisutne crvene promene koje su u ravni sa kožom, a ovakva ospa traje nekoliko sati. 

Postepeno promene na koži se ispunjavaju prvo bistrom, a zatim zamućenom tečnošću (stadijum vezikule) i na kraju u zadnjem stadijumu promene se sasuše i na koži ostanu kruste (kraste).

Mehurići ispunjeni tečnošću (vezikule) su obično u formi pojedinačnih promena koje se ne spajaju međusobno i prazne se kada se probuše.

Foto: Informer/shutterstock

S obzirom da se promene na koži javljaju u uzastopnim talasima, istovremeno se kod obolele osobe može primetiti više razvojnih oblika.

Gde se pojavljuju

 

Češće su lokalizovane na pokrivenim, nego na otkrivenim delovima tela, a mogu da se jave i na kosmatom delu glave, visoko u pazušnim jamama, na sluzokožama usta, gornjeg dela respiratornog trakta i na konjunktivama (unutrašnjoj strani očnih kapaka).

- Najčešći broj promena kod jednog obolelog je između 250 i 500, a jako retko može biti prisutno samo nekoliko promena - objašnjava dr Maris.

Ova situacija, kako je objasnila odudara od uobičajenog stanja.

- Ono što nam je nekako odudaralo od uobičajenog stanja u ovo doba godine i uopšte, jeste jako veliki broj prijavljenih epidemija varičele. Mi smo od početka godine do danas imali 33 epidemije varičele. To su sve epidemije registrovane u predškolskim ustanovama, u kojima je obolelo 418 dece. Tokom cele 2023. bilo je registrovano 27 epidemija varičele. Ima ih i sad, one se svaki dan registruju, i sve su epidemije u predškolskim ustanovama - kaže prim. dr Slavica Maris.

Foto: Tanja Andric

Varičele se, inače, prijavljuju tokom cele godine, a najčešće u zimskim mesecima i u proleće.

Komplikacije varičela i kako se prenose

Komplikacije mogu nastati u vidu:

- upale pluća
- upale moždanih ovojnica
- upale mozga

Varičela se prenosi direktnim kontaktom – vazdušno-kapljičnim putem, jer se virus nalazi u sekretu respiratornog trakta obolelih. Drugi načini širenja obuhvataju direktni kontakt sa obolelim odnosno sa sadržajem vezikula kao i sa sadržajem vezikula obolelih od herpes zostera, pošto su te kožne promene kasna komplikacija i posledica infekcije virusom varičele. Indirektan put prenosa je moguć preko predmeta kontaminiranih sadržajem vezikula. Poslednja faza kožnih promjena – tzv. kruste (kraste) nisu zarazne.

Kada je dete zarazno

Period od momenta izlaganja virusu do pojave prvih simptoma (period inkubacije) varira, a traje od 2 do 3 sedmice, obično 13 do 17 dana, dok period zaraznosti (kada obolela osoba može da širi virus u svojoj okolini) pokazuje značajne individualne varijacije i traje najčešće 1 do 2 dana pre pojave ospe, pa sve dok se i poslednje promene na koži ne sasuše, odnosno, dok ne pređu u fazu kruste (kraste).

Foto: Informer/shutterstock

Od varičele mogu svi da obole, a oboljenje ima teži klinički tok kod odraslih nego kod dece.

Preležana bolest ostavlja dugotrajan imunitet, pa je ponovno obolevanje retko.

Posle preležane varičele virus ostaje u nervnim ćelijama i kasnije u toku života, u slučaju nekih akutnih bolesti ili smanjenja imuniteta, virus se može aktivirati i nastati bolest koja se naziva hepres zoster. Promene na koži su slične kao kod varičele, ali s obzirom na to da se javljaju duž površinskih nerava, praćene su intenzivnim bolom.

Vakcina najbolja prevencija

U prevenciji varičele, inače, koristi se vakcina u kojoj je oslabljen virus.

Vakcinu mogu primiti sve osobe starije od 12 meseci, a vakcina se daje u dve doze. Razmak između dve doze treba da bude najmanje 6 nedelja. Vakcina štiti od infekcije u 95 do 99 odsto slučajeva, piše Blic.