U selu Stublice na Goču živi četrnaestočlana porodica! Kod Šućurovića je svaki dan praznik

U selu Stublice, smeštenom na obroncima planine Goč, nalazi se dom četrnaestočlane porodice Šućurović. Iako se kaže da sve srećne porodice liče jedna na drugu, ova nikako nije obična.

Ivana (41) i Dragan (43) Šućurović imaju dvanaestoro dece, i to šest dečaka i šest devojčica! Najstarija ćerka Anđela (19) zaposlena je u obližnjoj Vrnjačkoj Banji i u najvećoj meri pomaže porodici. Nakon nje, tu su Milica (17), Jovan (16), Uroš (14), Emilija (11), Natalija (10), Tamara (8), Veljko (7), Ilija (6), Anastasija (4), Vasilije (1), a najmlađi Dimitrije ima svega pet meseci.

Ljubav i podrška

Sama pomisao na dvanaestoro dece može izazvati divljenje i pitanja o izazovima koje to nosi, ali za Šućuroviće to je izvor neprocenjive radosti i sreće.

- Nismo nikada pomišljali da imamo ovoliko dece, ali smo s vremenom shvatili da je to dar od Boga - kaže mama Ivana, koja je u selo Stublice došla pre 20 godina iz rodnog Prokuplja.
Supruga Dragana upoznala je preko drugarica, koje su njegove rođake. To je bila ljubav na prvi pogled i, kako kaže, nije se dvoumila da dođe u ovo udaljeno mesto.

Ivana kaže da veliko domaćinstvo zahteva puno posla, ali da joj ništa ne pada teško, jer je već navikla na veliki broj obaveza. Svi u kući imaju svoje zadatke - dečaci pomažu tati, a devojčice mami. Obaveze počinju ranom zorom kada deca idu u školu.

Iako su materijalna primanja ograničena, ljubav, podrška i zajedništvo čine ovu porodicu bogatom. Ivana i Dragan se trude da deci obezbede sve što im je potrebno, iako to ponekad zahteva dodatne napore i odricanja.

- Bavimo se poljoprivredom, gajimo i maline, a ja često radim građevinske i molerske radove. Imao sam ponuda za posao, ali uz fiksno radno vreme i jednu platu ne bismo uspeli da podmirimo obaveze - kaže Dragan i dodaje da za odmor nema vremena.

- Razmišljala sam da se i ja zaposlim, ali sa ovoliko dece, to neće biti moguće. Ne pamtim kada smo bili na odmoru, a i deca su mala, pa možda jednom kada malo porastu i uspemo da odemo na odmor - slaže se s njim Ivana.

Radosni praznici

Najvažniji su, kažu Ivana i Dragan, zdravlje, sloga i smeh njihove dece. Oni se međusobno druže, pomažu.

Naravno, bude tu i sitnih čarki, ali ništa što se brzo ne reši i ne zaboravi. Stariji pomažu mlađim braći i sestrama.

Jedanaestogodišnja Emilija kaže da voli da pomaže oko kućnih poslova.

- Ništa mi od obaveza nije teško, rado pomažem mami u kući, a posebno vodim računa o mlađim sestrama i braći - kaže Emilija.

Kada stignu praznici kao što je Vaskrs, najviše se raduje četvorogodišnja Anastasija.

- Volim kada dođe Deda Mraz i donese poklone, ali i Vaskrs kada farbamo šarena jaja - kaže

Anastasija, koja se dvoumi hoće li biti glumica, novinar ili nešto drugo kad poraste.

- Ovog Vaskrsa farbamo 300 jaja i pitanje je da li će do kraja dana ostati neko celo - smeje se Ivana.

Na pitanje šta im treba i nedostaje jednoglasno kažu "ništa".

- Samo da smo svi zdravi, složni i da nam kuću ispuni osmeh naše dece - kažu skromni Ivana i Dragan.