Ćerka pronašla majku posle čak 40 godina! Verovali ili ne, živele su na 30 kilometara jedna od druge

Tek rođenu bebu su mi oteli iz naručja, tetka, mama i tata! Plakala sam, molila ih, ali nisu mi je dali, jer sam bila mlada. Godinama sam patila, plakala, tražila je... Na svakom detetu sam zagledala desnu nogu, jer je moja ćerka na njoj imala beleg. Tražila sam je po svetu, a bila mi je tu, na 30 kilometara od mene...

Ovako u ispovesti za Informer priča Svetlana Stojanović iz Bora koja je posle 40 godina pronašla svoju ćerku Slađanu. 

Životne muke

Svetlana se porodila sa 20 godina, ali je njena porodica bebu uzela protiv njene volje. 

- Skrivala sam trudnoću. To mi je bilo prvo dete. Borila sam se, krvavo radila, nosila tu trudnoću, nisam se dala... Bila sam mršavija, pa sam prslukom krila stomak da se ne bi video. Ne znam šta sve nisam radila da je rodim. Ja sam iz patrijarhalne porodice, brat mi je bio u vojsci, a ja žensko u kući. Živeli smo na planini. Roditelji su nas psihički maltertirali. Nisu hteli da mi pomognu, samo su mi govorili da "to" neće da vide. Nisu odobravali vezu, bili su baš tradicionalni - priča Svetlana i nastavlja:

- Ali, ništa me nije sprečilo da je rodim. I, kao da je znala, porodila sam se za jedan minut. Nije me ni malo namučila. Doktor me je ubeđivao da je prodam, da ima mnogo bogatih ljudi iz Slovenije, Hrvatske... Roditelji su me terali da je dam čak u dom, a ja sam samo htela da je vodim kući. Puštena sam iz bolnice, tetka i teča su došli po nas. Bio je sneg, sećam se da smo je stavili u korito i odvela sam je kući. Zatvorili su me u sobicu da me ne vide ljudi, da niko ne čuje. To je pojata u planini. Sama sam brinula o njoj, nije bilo pelena, nisam znala ni da je okupam, niko mi nije pomagao. Ostavljala sam je i odlazila da spremam ručak, da radim. Mleka sam imala za desetoro dece, ne za jedno. Trebalo je da idem u Centar za socijalni rad u Boru, tetka me je terala da završim papire. Tata mi je rekao da idem, da će on da bude sa njom. Kad sam došla tamo, zaokružila sam šta su mi rekli i pitala kad ću da dobijem pomoć. Podsmevali su mi se jer sam tražila stan i novac. Rekli su mi da izađem, jer sam potpisala nešto sasvim drugo. Nisam znala o čemu se radi, sve dok me nisu pozvali.

Ne odustajte u potrazi za svojom decom

A onda je, otkriva ova žena, u jednoj sekundi ostala zauvek bez svoje ćerke koju su joj oteli iz ruke.

- Jednog dana pojavila se moja tetka, mislila sam da je došla da vidi dete. Međutim, ona me je naterala da je spremim i da je vodimo u Centar. Nisam htela da je dam, nisam na to pristala, ali su mi je bukvalno oteli od mene. Uzeli su je, da sam znala to, da će da je otrgnu, otišla bih i skočila u bunar sa njom. Nisam je dobrovoljno ostavila, otrgli su mi je iz ruku. Radnici iz Centra za socijalni rad su bebu vratili u bolnicu, a potom ju je doktor prodao usvojiteljima. Njoj su, kada je porasla, pričali da su je uzeli iz bolnice - drhtavim glasom prepričava svoju agoniju Svetlana i dodaje:

- Svuda sam je tražila, sve ove godine. Išla sam u Dansku, Hambrug, Švajcarsku... Ne znam gde nisam išla. Uglavnom sam je tražila leti, jer sam znala da ima beleg na desnoj nozi, pa sam tada mogla lakše da ga vidim. Imala sam osećaj da ću je pronaći. I, na kraju jesam, posle 40 godina!

Upoznala majku i oca

Konačnom susretu podjenako se radovala i njena ćerka Slađana Vasić koja je sa 10 godina saznala da je usvojena.

- Od tog dana ništa više nije bilo isto. Povukla sam se u sebe, razmišljala sam zašto, kako... Bila mala, ali shvatala sam šta znači imati staratelje. Razmišljala sam kako je mama mogla da me ostavi. Postojao je period kad sam se baš povukla u sebe, nisam htela da idem u školu jer su me deca ismevala. Mnogo mi je bilo teško - navodi Slađana i priča sa suzama u očima:

Foto: Privatna arhiva

- Kad su moji roditelji koji su me usvojili umrli, u glavi mi je bilo samo to da sam ostala potpuno sama na svetu! Slučajno sam naišla na Udruženje nestalih beba i pustila sam im poruku. Dogovorili smo se da se nađemo u parku u Boljevcu. Pojavila se Milena, advokatica kojoj sam ispričala svoju priču. Lomila sam se, da li će ili neće naći moju majku. A, onda nakon tri meseca moja majka Svetlana se pojavljuje predamnom. Upoznale su se u decembru prošle godine. Nisam imala predrasude, nisam je osuđivala već sam samo htela da je upoznam i dodrinem. Tog istog dana, upoznala sam i svog oca, i mogu vam reći da ličim na njega! Sada konačno imam svoju porodicu.