Ovo su omiljene domaće destinacije turista za praznike: Rusi okupirali srpske banje

Ugradnja silikona, veštačkih kukova i kolena, lečenje štitaste žlezde i gojaznosti, ali i stomatološke usluge najčešće su medicinske usluge koje godinama unazad, koriste strani turisti tokom boravka u Srbiji.

 U pedesetak banja u Srbiji sa više od 1.000 termalnih izvora najviše borave Rusi i žitelji bivših jugoslovenskih republika, a njihovi kapaciteti su tokom praznika popunjeni do poslednjeg mesta,

Koliko se novca obrne u zdravstvenom turizmu ne postoje podaci, ali je njegov potencijal uprkos sve većem rastu, i dalje nedovoljno iskorišćen.

Vladan Vešković, predsednik Udruženje banja Srbije kaže za Kurir da je u januaru ove godine rast poseta banjama iznosio 24 procenta u odnosu na isti mesec prošle godine, ali da je potencijal zdravstvenog turizma mnogo veći.

- Ozbiljne investicije u poslednjih pet godina dovele su do promene i profesionalne i starosne strukture gostiju u banajma. Dolaze mlađi i zdraviji, dolaze menadžeri da se odmore u banjama. Od stranih turista najčešći gosti su Rusi i građani bivših jugoslovenskih republika, najviše iz Makedonije, BiH i Crne Gore. Najposećenije su Vrnjačka i Soko Banja jer imaju kompletnu infrastrukturu. Za ostale banje nedostaje putna infrastruktura, ali nadamo se da će se i to promeniti. Nedostaju i prateći sadržaji u manjim banjama. Te banje su lepe, imaju dobru medicinu, ali šta da radi gost posle terapije. Ali i one su popunjene domaćim gostima - objašnjava Vešković.

Foto: wikipedija

 

Prema njegovim rečima potencijal banja je iskorišćen oko 60 odsto.

- Imamo oko 300 lekovitih izvora oko kojih nisu napravljene banje. Lokalne samouprave su spremne da se odreknu komunalnih taksi i za tri do pet miliona evra bi mogla da se napravi banja kada bi beko hteo da investira - ističe Vešković.

Aleksandar Seničić, dorektor Nacionalne asocijacije turističkih organizacija Srbije (Juta) kaže da se niko od turističkih agencija u Srbiji ne bavi organizovano zdravstvenim turizmom pre svega zbog zakonskih ograničenja.

- Zakon predviđa da je onaj ko nudi usuge zdravstvenog turizma odgovoran i za kvalitet pružene zdravstveen usluge. To zanči da bi agencija bila odgovorna ukoliko neko ne bi bio zadovoljan uslugom koju mu je pružio stomatolog. Zato se za sada niko od agencija ne hvali da ima program zdravstvenog turizma - ističe Seničić.

U Turirstičkoj organizaciji Srbije kažu za Kurir da je u periodu pre pandemije virusa COVID 19, od 2015. do 2019. godine, ukupan turistički promet u banjama Srbije, kako stranih tako i domaćih turista beležio stalne stope rasta.

- Ukupan broj turista u 2019. bio je za 57 odsto veći u odnosu na 2015, domaćih za 57 odsto, a inostranih za 56 procenata. Na žalost, od marta 2020. godine usled pandemije virusa COVID 19 kreće veliki pad turističkog prometa u celom svetu, pa i u Srbiji. Nakon završetka pandemije, kreće oporavak srpskog turizma. Odnos noćena domaćih prema inostranim turistima tokom 2023. godine bio je 85 odsto prema 15 procenata u korist domaćih turista. To pokazuje da su srpske banje u velikoj meri okrenute ka domaćem gostu, iako je broj inostranih turista u banjama rastao u apsolutnim iznosima. Izgradnjom novih i luksuznijih smeštajnih kapaciteta u banjama, uvođenjem raznovrsnih spa i velnes sadržaja, stvaraju se uslovi da banje budu atraktivnije i inostranim turistima - naglašavaju u TOS.

Prema podacima za 2023. godinu oko 50 odsto ukupnog broja svih turista u banjama boravi u Vrnjačkoj banji i Sokobanji.

- U 2015. godini taj procenat je bio takode oko 50 odsto, što govori da ove dve banje prednjace u investicijama i najbrže razvijaju, ali i da postoje nedovoljno neiskorišćeni potencijali u ostalim banjama. Poslednjih godina primetne su investicije i u druga banjska mesta, naročito u banji Vrdnik, Prolom, Lukovskoj i Kuršumlijskoj banji, Bogutovackoj banji, u toku su investicije u Matarušku banju, a najavljena je velika investicija u Vranjsku banju - naglašavaju u TOS.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.