Šta donosi Sporazum sa Kinom: Srbija bi mogla da računa na poljoprivredu i prehrambenu industriju

Dolazak kineskog predsednika Si Đinpinga je velika čast za Srbiju, kaže za RTS Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije. Na stolu će, prema najavama, biti širok spektar tema - od političkih, ekonomskih, tehnoloških do saradnje u oblasti kulture.

Beograd je ove nedelje, uz Budimpeštu i Pariz, jedna od stanica na evropskoj turneji kineskog predsednika. To je prva poseta Si Đinpinga Evropi u poslednjih pet godina, a u srpskoj prestonici boraviće 7. i 8.maja.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije rekao je za RTS, da je dolazak kineskog predsednika velika čast za Srbiju i da će na stolu biti širok spektar tema o kojima će se razgovarati, od političkih do ekonomskih, ali i onih iz domena kulture.

Ono što predstoji, kaže Stanić, jeste i početak primene Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji se očekuje od jula ove godine.

Foto: Shuterstock

 

- Verovatno će se govoriti i o projektima u Srbiji u okviru Ekspa 2027 i šireg investicionog ciklusa koji se odnosi na Skok u budućnost 2027, kako je to vlada najavila, gde će dosta radova izvoditi, upravo, kineske kompanije - rekao je Stanić.
Sa druge strane, kaže Stanić, jedan od naših najvećih izvoznika su upravo kompanije u većinskom kineskom vlasništvu, tako da je to širok spektar tema.

- Mi verujemo, imajući vidu razlike između Srbije i Kine u ekonomskoj moći, da treba uzeti obzir i benefit slabije strane.

Sporazum o slobodnoj trgovini prilika za sve

Prema njegovim rečima, Sporazum o slobodnoj trgovini je prilika ne samo za domaće kompanije da budu bolje uključene u lance snabdevanja velikih kineskih multinacionalnih kompanija, nego i za zapadne koje preko Srbije mogu lakše da dođu do kineskog tržišta.

- To je, pre svega, prilika da se poveća obim razmene između Srbije i Kine, i da to ide postepeno u korist Srbije, imajući u vidu da mi sada imamo razmenu koja iznosi oko 5,6 milijardi evra, izvozimo samo 1,1 milijardu evra, a sa druge strane uvozimo oko 4,5 - rekao je Stanić.
Srbija bi na velikom kineskom tržištu mogla da računa na poljoprivredu i na prehrambenu industriju, ukazao je Stanić i naveo da je sirovinska baza ono što se trenutno izvozi u Kinu.

Gde ima prostora za saradnju

- Ukoliko bi moglo da se ide na višu fazu prerade u proizvodnji hrane, ukoliko bi mogli da se povećaju izvozni kapaciteti industrije koja proizvodi bezalkoholna i alkoholna pića, o vinima se često govori kao potencijalu, ali naravno, to ne može da bude značajan postotak za celokupnu privredu - rekao je Stanić.

Sa druge strane, kaže, u prehrambenoj industriji, u obasti usluga, informacija i tehnologija, imamo određene komparativne prednosti u odnosu na jugoistočnu Evropu, rekao je Stanić.
- Kada govorimo o kineskim kompanijama koje ovde posluju i koje planiraju svoje poslovanje, trebalo bi da domaće komponente što više budu uključene u lance snabdevanja, imajući u vidu da su mnoge kompanije koje posluju u Srbiji relativno skromni neto izvoznici, oni izvoze ali sa druge strane dosta i uvoze, tako da je ta neto razlika relativno skromna - rekao je Stanić.

Foto: Shutterstock

 

Kina je, kako kaže, zemlja koja ponovo pokušava da izgradi svoju poziciju na međunarodnom tržištu imajući u vidu da je to bio dugoročni izvor njihovog rasta.
Prema njegovim rečima, Kina je u jednom trenutku pokušala da se orijentiše na domaću tražnju, da to bude dugoročni izvor rasta i procenjuje se da je, uslovno rečeno, ušla u takozvanu, zamku srednjeg dohotka.
- To je ekonomski termin koji govori da, jednostavno, zbog relativno skromnog dohotka po glavi stanovnika, jednostavno, ne može da se preobrazi u jedno potrošačko društvo koje može dugoročno biti izvor rasta, kao na primer, što su Sjedinjene Američke Države - rekao je Stanić.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.