Šta donosi Sporazum sa Kinom: Srbija bi mogla da računa na poljoprivredu i prehrambenu industriju

Dolazak kineskog predsednika Si Đinpinga je velika čast za Srbiju, kaže za RTS Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije. Na stolu će, prema najavama, biti širok spektar tema - od političkih, ekonomskih, tehnoloških do saradnje u oblasti kulture.

Beograd je ove nedelje, uz Budimpeštu i Pariz, jedna od stanica na evropskoj turneji kineskog predsednika. To je prva poseta Si Đinpinga Evropi u poslednjih pet godina, a u srpskoj prestonici boraviće 7. i 8.maja.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije rekao je za RTS, da je dolazak kineskog predsednika velika čast za Srbiju i da će na stolu biti širok spektar tema o kojima će se razgovarati, od političkih do ekonomskih, ali i onih iz domena kulture.

Ono što predstoji, kaže Stanić, jeste i početak primene Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji se očekuje od jula ove godine.

Foto: Shuterstock

 

- Verovatno će se govoriti i o projektima u Srbiji u okviru Ekspa 2027 i šireg investicionog ciklusa koji se odnosi na Skok u budućnost 2027, kako je to vlada najavila, gde će dosta radova izvoditi, upravo, kineske kompanije - rekao je Stanić.
Sa druge strane, kaže Stanić, jedan od naših najvećih izvoznika su upravo kompanije u većinskom kineskom vlasništvu, tako da je to širok spektar tema.

- Mi verujemo, imajući vidu razlike između Srbije i Kine u ekonomskoj moći, da treba uzeti obzir i benefit slabije strane.

Sporazum o slobodnoj trgovini prilika za sve

Prema njegovim rečima, Sporazum o slobodnoj trgovini je prilika ne samo za domaće kompanije da budu bolje uključene u lance snabdevanja velikih kineskih multinacionalnih kompanija, nego i za zapadne koje preko Srbije mogu lakše da dođu do kineskog tržišta.

- To je, pre svega, prilika da se poveća obim razmene između Srbije i Kine, i da to ide postepeno u korist Srbije, imajući u vidu da mi sada imamo razmenu koja iznosi oko 5,6 milijardi evra, izvozimo samo 1,1 milijardu evra, a sa druge strane uvozimo oko 4,5 - rekao je Stanić.
Srbija bi na velikom kineskom tržištu mogla da računa na poljoprivredu i na prehrambenu industriju, ukazao je Stanić i naveo da je sirovinska baza ono što se trenutno izvozi u Kinu.

Gde ima prostora za saradnju

- Ukoliko bi moglo da se ide na višu fazu prerade u proizvodnji hrane, ukoliko bi mogli da se povećaju izvozni kapaciteti industrije koja proizvodi bezalkoholna i alkoholna pića, o vinima se često govori kao potencijalu, ali naravno, to ne može da bude značajan postotak za celokupnu privredu - rekao je Stanić.

Sa druge strane, kaže, u prehrambenoj industriji, u obasti usluga, informacija i tehnologija, imamo određene komparativne prednosti u odnosu na jugoistočnu Evropu, rekao je Stanić.
- Kada govorimo o kineskim kompanijama koje ovde posluju i koje planiraju svoje poslovanje, trebalo bi da domaće komponente što više budu uključene u lance snabdevanja, imajući u vidu da su mnoge kompanije koje posluju u Srbiji relativno skromni neto izvoznici, oni izvoze ali sa druge strane dosta i uvoze, tako da je ta neto razlika relativno skromna - rekao je Stanić.

Foto: Shutterstock

 

Kina je, kako kaže, zemlja koja ponovo pokušava da izgradi svoju poziciju na međunarodnom tržištu imajući u vidu da je to bio dugoročni izvor njihovog rasta.
Prema njegovim rečima, Kina je u jednom trenutku pokušala da se orijentiše na domaću tražnju, da to bude dugoročni izvor rasta i procenjuje se da je, uslovno rečeno, ušla u takozvanu, zamku srednjeg dohotka.
- To je ekonomski termin koji govori da, jednostavno, zbog relativno skromnog dohotka po glavi stanovnika, jednostavno, ne može da se preobrazi u jedno potrošačko društvo koje može dugoročno biti izvor rasta, kao na primer, što su Sjedinjene Američke Države - rekao je Stanić.