Vesić objavio sjajne vesti: Veliki rast srpske građevinske industrije u prvom kvartalu ove godine

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je da je vrednost građevinskih radova u Srbiji u prvom kvartalu ove godine porasla za 22 odsto u tekućim cenama, dok je u stalnim cenama zabeležen rast od 18,3 odsto, u odnosu na prvi kvartal prošle godine.

Vrednost radova na zgradama porasla je za 8,4 odsto, a na ostalim građevinama za čak 23,3 odsto, precizirao je ministar.

- Ako pogledamo po regionima, najveći porast vrednosti građevinskih radova imamo na teritoriji južne i istočne Srbije - 25,5 odsto. U regionu Vojvodine zabeležen je porast od 22,9 odsto, u regionu Beograda 17 procenata, a u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 11,3 odsto - rekao je Vesić.

On je naveo da su ovako dobre rezultate omogućile, pre svega, prošlogodišnje izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kojima je ukinuta konverzija zemljišta uz naplatu.

- Zahvaljujući ukidanju konverzije uz naplatu, već se realizuju investicije vredne više od 90 miliona evra. Na taj način smo oslobodili skoro 5.000 lokacija na kojima se sada gradi ili su u toku pripreme za početak radova, što znači da se itekako intenzivira gradnja u Srbiji - istakao je Vesić.

Pored toga, naveo je da su izmenama zakona uvedene brže i transparentnije procedure, pa sada investitori mogu brže i jednostavnije da dobiju građevinsku dozvolu.

- Tako ćemo da nastavimo. Vlada ima jasnu viziju koje još zakonodavne promene moraju da se sprovedu kako bi se pospešio dodatni rast u sektoru gradjevinarstva. Ove  godine nas čekaju dodatne izmene još nekih zakona, koji nisu direktno vezane za izgradnju, ali jesu za procese u izgradnji, kako bismo omogućili da se još brže gradi i da oni koji grade mogu brže da dođu do dozvola. Zato moramo da uprostimo precedure u Katastru gde se nedopustivo dugo čeka, posebno na drugom stepenu - najavio je ministar Vesić.

Takođe, ukazao je da će morati da se menja Zakon o komunalnim delatnostima koji će dovesti do većeg investiranja privatnog kapitala u ovu oblast, a za sledeću godinu, kaže, u pripremi je i novi Zakon o planiranju i izgradnji, kojim će se dodatno prebaciti javna ovlašćenja na privatne kompanija, čime će se dodatno ubrzati proces izdavanja građevinskih dozvola.

Ministar je naveo i da je 2012. godine građevinska industrija učestvovala u bruto društvenom proizvodu Srbije sa oko tri odsto, dok je taj udeo 2022. godine porastao na 5,5 odsto.

- Ako nastavimo ovako, da ulažemo napore, kao što smo učinili prošle godine, u tome da se pomogne onima koji rade u građevinarstvu, da aktivnost raste, možemo da očekujemo još veći i značajniji doprinos građevinarstva u BDP-u, a to znači - više investicija, više radnih mesta i bolji život za sve građane - zaključio je Vesić.

Vesić je obišao jradove na izgradnji novog kineskog tržnog centra u Beogradu, koji se privode kraju, kako bi centar otvorio svoja vrata već krajem juna.

Radovi u "Evroazija" tržnom centru na Novom Beogradu, koji se prostire na 35.000 kvadrata, biće gotovi krajem maja, a onda će uslediti opremanje. U završnoj fazi fokus je na unutrašnjim instalacijama, neophodnim za rad centra.

Od 474 lokala u prvoj fazi, 98 odsto je već prodato ili izdato u zakup, kineskim, ali i domaćim firmama. U novim lokalima, uz domaće, prodavaće se i novi, kvalitetni kineski brendovi.

- U ovom tržnom centru radiće više od 350 kineskih kompanija, što znači nova radna mesta i upravo je to razlog moje posete ovom gradilištu. U Srbiji danas imamo više od 6.000 gradilišta, a na više od 2.000 njih se nalaze kranovi - rekao je Vesić.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.