U srpskim selima i dalje postoji "drvo zapis": Kultno mesto koje štiti od nevremena i nesreće (FOTO)

Tradiciju obožavanja drveća na naše prostore doneli su još stari Sloveni, preci su je poštovali, a u skoro svakom srpskom selu nekada je postojalo drvo koje se nazivalo svetilištem i bilo je centralno mesto na kom su se ljudi okupljali. Ovo sećanje na prošla vremena i dalje se čuva u srcu Šumadije, u selu Ramaća.

Ivana Ćirjaković etnolog Narodnog muzeja u Čačku kaže da za vreme vladivine Turaka Srbi nisu smeli da se mole u crkvama i zato su to činili ispred drveća.

- To je bilo sveto drvo u kojem je bio upisan krst, pa se zvalo još i "zapis". Urezani krst je stajao na zapadnoj strani, tako da onaj ko stoji ispred njega može da gleda prema istoku, kao prema oltarskom prostoru u crkvi. Nekada su se tu održavala i suđenja, jer se smatralo da čovek ne sme da laže pored svetog drveta - rekla je Ćirjaković.

Ova stara tradicija se sačuvala do danas, jer se u selima i dalje u drveće jednom godišnje urezuje krst i zaliva vinom. 

Foto: RINA

Uloga ovog drveta posebno je istaknuta u vreme obeležavnja seoske slave. Na tom mestu čita se molitva i kreću litije, a nakon toga organizovala se gozba.

Za "zapis" se uvek biralo rodno drvo, pa su kroz Srbiju to često šljive, kruške, ali i drvo hrasta.

- Smatra se da ovo drvo štiti selo, ljude i stoku od vremenskh nepogoda i bilo kakve nesreće. Ono se čuva sa posebnom pažnjom i smatra se grehom uništiti ga ili poseći. Vrlo često se može čuti da onog ko to učini čeka božija kazna. Do Drugog svetskog rata ova tradicija je bila veoma zastupljena, u toku komunizma je prekinuta, a ponovo se u naša sela vratila devedesetih godina - izjavila je Ivana.

Foto: RINA

Ispred drveta najčešće se nalaze takozvani trpezari napravljeni od kamena i drveta, gde su seljani ostavljali darove. Koliko je poštovano sveto drvo govori i podatak da se u Istočnoj Srbiji ne dira čak ni otpala kora, a ukoliko se sruši ne pomera se.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.