Deka Radoslav obeležio 100. rođendan: Pukom srećom izbegao streljanje u Šumaricama, životna priča ostavlja bez daha! (VIDEO)

Čitav jedan vek deka Radoslav Raletić iz Kragujevca poživeo je na ovoj planeti, a njegova porodica je na društvenim mrežama objavila snimak rođendanske proslave koje su priredili deki u čast.

Radoslav je rođen 24. maja davne 1924. godine što se po njemu uopšte ne bi reklo. Nasmejan i veseo Radoslav je ugasio svećice u obliku broja 100.

Video objavljen na Tik Toku raznežio je mnoge sugrađane koji su komentarisali da deka izgleda odlično za svoje godine i poželeli mu još mnogo radosnih godina.

 - Srećan rođendan deda, svaka čast - komentarisao je jedan korisnik društvenih mreža.

Foto: tik tok printscreen

- Ooo, deko. kako ste mladoliki! Bog vas poživeo! - dodao je drugi.

- Svaka čast! Obradujem se kada vidim da je neko dočekao tolike godine! Živ i veseo bio, Bravo, deko! Slatki deko! U super ste snazi i vedrini u 100. godini - bili su samo neki od komentara.

Deka Radoslav je živ dokaz da život piše romane. Da je živeo baš je živeo. Iako se, zanimljivo, u istorijskim spisima vodi da je još kao učenik streljan 21. oktobra 1941.

Ovaj čili i vedri starac, kako je pisao Blic, već zašao u devetu deceniju života, imao je samo 17 godina kada je, ni kriv ni dužan, kao i hiljade njegovih sugrađana iz Kragujevca, bez presude osuđen na smrt.

 

 

- Radio sam kao trgovački pomoćnik u radnji koja se nalazila na uglu, preko puta sadašnje kafane "Balkan". Bio je 20. oktobar, ponedeljak, dan posle Svetog Tome, krsne slave moga gazde. Nemci su od jutra počeli da sakupljaju ljude po ulicama, kućama, ustanovama. Ušli su i u našu "Švajcariju". Priključili smo se dugačkoj koloni koja je išla glavnom ulicom. Stalno su nam se iz susednih ulica pridruživali novi mučenici - ispričao je Radoslav za Blic.

Doveli su ih, kako je rekao, pred "topovske šupe", oduzeli lične stvari:

- U baraci broj jedan bilo nas je mnogo. Nije moglo da se diše. Dočekali smo i noć koja je bila strašna. Gladne i žedne su ujutro počeli da nas izvode u grupama od po šezdesetak. Čuli smo ubrzo rafale, i shvatili da Nemci streljaju ljude. Nastala je panika. Našao sam pukotinu između dasaka i virio kroz nju. Video sam da neke izdvajaju. Tada sam se setio da svoja dokumenta - poslovnu knjižicu, ostavim u baraci. Kada je došao red na mene, rekao sam vojniku na nemačkom jeziku da imam 14 godina. Slagao sam, a on mi je poverovao, jer sam bio mali, sitne građe. Izdvojio me je iz reda koji je, bez mene, otišao u smrt.

Radoslav je tri dana zadržan kao talac kako bi "poslužio" za neko novo streljanje ukoliko se Srbi odluče na osvetu. Onda je pušten kući.

- Tada sam prvi put video da sam na spisku ubijenih. Nemci su na oglasnu tablu u centru grada istakli spisak streljanih. Pod rednim brojem 1.371 stajalo je ime Radoslav Raletić. Moje ime. Ćutao sam, a nakon par meseci sam otišao u opštinu i izvadio nova dokumenta. Nastavio sam da radim u trgovini, tako dočekao i kraj rata. Završio sam školu za knjigovođe, i zaposlio se u vojnom preduzeću, u Sarajevu - kaže Radoslav koji se kasnije vratio u Kragujevac.

Zanimljivo, njegovo ime se i dalje nalazi na spisku žrtava okupatorske odmazde. Prvu grešku su napravili Nemci, par dana nakon masakra, a nju su kasnije ponavljali i prepisivali svi. Radoslav, živ i zdrav, vodio se "kao mrtav" na raznim oglasnim tablama, u dokumentima, arhivima, muzejskim postavkama.