Šta motiviše zaposlene u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji – nove generacije, nova pravila

Nove generacije donele su na tržište rada nova pravila igre, pa su tako zaposlenima do 27 godina starosti prioritet na postu fleksibilnost rada i plata, a dok su nešto starijima bitni karijerni razvoj i mogućnost napredovanja, onima koji imaju 44 do 59 godina važni su stabilno i podsticajno radno okruženje, finansijska sigurnost i pozitivni međuljudski odnosi.

To su rezultati velikog regionalnog istraživanja sprovedenog nad uzorkom od 2.000 zaposlenih iz Srbije, Hrvatske i Slovenije, u kojem su ispitanici otkrili šta ih motiviše, a šta frustrira.

"Generaciji 'Z', zaposlenima do 27 godina, u sve tri zemlje prioritet su fleksibilnost rada i plata, a kao najveći izazov vide nesigurnost zaposlenja i fleksibilnog rada.  S druge strane, generacija do 43 godine, popularno zvani 'milenijalci' stavljaju snažan fokus na karijerni razvoj i mogućnost napredovanja kao ključne pokretače zadovoljstva na poslu“, kaže prof. dr Danijela Lalić koja je sprovela istraživački deo „Iskustvo zaposlenih“ za Srbiju.

Foto: Kosovo online

Primetno je, dodaje, da su razlike izraženije po generacijama, nego po zemljama, ali, kako kaže, i standardi utiču na prioritete.

Zanimljiv je podatak da su gotovo sve generacije u svim zemljama na pitanje šta misle da bi najviše  doprinelo mentalnom zdravlju u radnom okruženju, odgovorile -  podrška psihoterapeuta.

"Iznenađeni odgovorima pitali smo pojedine kompanije koje su osigurale podršku psihoterapeuta za zaposlene o rezultatu. Kažu da su zaposleni doslovno procvetali. To se odrazilo i na njihovu motivaciju, kao i na profit kompanije“, navela je Martina Sokač Saraga, koja je sprovela deo istraživanja za Hrvatsku i Sloveniju.

Foto: Kosovo online

Istraživanje je pokazalo da su, ono što je mladim generacijama sloboda, starijima to sigurnost i pozitivni odnosi u radnom okruženju.

Takođe, primetno je da za generaciju „X“, koja ima između 44 i 59 godina, postoji jasna težnja ka stabilnom i podsticajnom radnom okruženju, finansijskoj sigurnosti, te pozitivnim međuljudskim odnosima i osećaju zajedništva na radnom mestu.

Foto: Kosovo online

Mentalno zdravlje i podrška, kao i priznanje nadređenih, univerzalni su motivatori, dok se izazovi razlikuju od stresnih rokova do prevelike radne opterećenosti.

Korištenje sopstvenih potencijala, važnost kolegijalnosti i prilike za učenje ključni su aspekti radnog okruženja za "bejbi bumere", generacije starije od 59 godina, u sve tri zemlje, pokazalo je istraživanje.

Foto: Kosovo online

Ta generacija vrednuje autonomiju u radu, dobre međuljudske odnose i priznanje za svoj rad. Izazovi s kojima se suočavaju uključuju komunikacijske prepreke, radno opterećenje i u nekim slučajevima finansijske brige.

Foto: Kosovo online

Ispitanici u svim zemljama smatraju da daju veliki doprinos na poslu, što ocenjuju ocenom četiri. Takođe, smatraju da imaju visoku svest o tome sa kojim se sve izazovima nose poslodavci, a ponajviše su, kako u samoproceni tvrde, toga najsvesniji ispitanici u Srbiji – 77,5 odsto.

Foto: Kosovo online

Na jedino otvoreno pitanje - "Da sam ja svoj šef, šta bih drugačije" - najviše procenata odgovora iz svih zemalja  osvrnuo se na bolju komunikaciju sa svojim zaposlenima.

Foto: Kosovo online

Prof. dr Lalić i Sokač Saraga zaključile su da postoji veliki prostor za povećanje produktivnosti koji zahteva ponajviše ljudski angažman.

Foto: Kosovo online

Takođe, primetno je i da su „zanemarena generacija 'X' i 'bejbi bumeri' su tajno oružje. Iako delimično demotivisani, željni su učenja.  Uz priznanje za rad i moderne alate, mogu biti isto toliko produktivni kao i mlađe generacije.

Sa druge strane, mlade generacije žele da vide svrhu i fleksibilnost.

Foto: Kosovo online

 

Podrška psihoterapeuta za nove generacije neće biti luksuz već nužnost, a dok je priznanje za rad ključni motivacioni faktor, svoje zaposlene treba svakodnevno hvaliti jer ih to motiviše i čini produktivnijima.

Otvorena i bolja komunikacija šefova sa zaposlenicima  imperativ je svih generacija.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.