PROČITAJTE STUDIJE, DOSTA LAŽI! Plaše nas da ćemo zbog iskopavanja litijuma ostati bez vode, a evo šta kažu stručnjaci

- Srpski litijum je ponovo u fokusu domaćih ali i svetskih medija nakon objavljivanja preliminarnih studija o proceni uticaja Projekta „Jadar" na životnu sredinu. Ovaj obimni dokument bi trebalo posmatrati kao stav struke s obzirom na to da je u njegovoj izradi učestvovalo više od sto domaćih i svetskih stručnjaka. No, čini se da protivnici iskopavanja litijuma nisu imali vremena da iščitaju studije, jer i dalje ponavljaju optužbe koje ne odgovaraju onome što je projektom zaista predviđeno.

Kada se pogleda šta piše u studijama, stručnjaci su tu detaljno opisali sve rizike koje su prepoznali po vodu, vazduh, zemljište i biodiverzitet, a zatim su predstavljene i mere će kompanija preduzeti da te rizike spreči ili ublaži.

U mnoštvu informacija i dezinformacija koje su se poslednjih godina mogle čuti u javnosti u vezi sa iskopavanjem litijuma u dolini Jadra, javnost naročito brinu tvrdnje da će rudnik i fabrika uticati na kvalitet postojećih rezervi i izvora vode, kao i da će se izvori pijaće vode koristiti u proizvodnom procesu. Podjednako zastrašujuće su delovala upozorenja da će se u Jadar ispuštati ogromna količina otpadnih voda i uništiti svu poljoprivreda u njegovoj okolini.

Ali da li je to baš tako? Ako se pogleda šta kaže struka, jasno je da su ovi navodi ili preuveličani ili uopšte ne odgovaraju istini.

Izolacija izdani i vodosabirnici podzemnih voda 

- Stručnjaci među kojima je 40 profesora univerziteta identifikovali su kao tri glavna potencijalna izvora zagađenja voda ispumpavanje mineralizovanih podzemnih voda, obradu otpadnih voda iz procesa prerade i odlaganje otpada. Za sva tri su predviđene odgovarajuće mere sprečavanja i smanjenja uticaja na okolinu. Mešanje dubokih slanih voda iz podzemnog rudnika i plitkih podzemnih voda koje lokalna zajednica koristi sprečilo bi se izolacijom izdani tokom radova i prikupljanjem podzemnih voda u posebnim hidroizolovanim vodosabirnicima. Ta voda bi se, nakon što prođe kroz proces prečišćavanja, koristila u proizvodnom procesu.

Posebna pažnja je posvećenja postrojenjima za preradu otpadnih voda. Predviđena su dva postrojenja, sa posebnim bazenima za čuvanje otpadnih voda koji imaju dovoljan kapacitet da se spreči neželjeno ispuštanje vode, čak i u najnepovoljnijim okolnostima. Postrojenja bi koristilo tehnologije prečišćavanja kao što su ultrafiltracija, reverzna osmoza i jonska izmena a nakon prečišćavanja bi sledio proces remineralizacije, kojim se obezbeđuje prisustvo potrebnih minerala i bezbedno mešanje s rečnom vodom iz Jadra prema zahtevima koje propisuju domaći zakoni i standardi Evropske unije.

Pored toga, planirana deponija i odlagalište stenskog materijala će imati složene hidroizolacione sisteme i drenaže kako bi se izbeglo bilo kakvo curenje i time smanjio mogući uticaj na podzemne i površinske vode.

U skladu sa svim ekološkim standardima

Zaključak naučnika koji potpisuju studije je da planirane mere osiguravaju poštovanje svih ekoloških standarda i da Projekat "Jadar" neće izazvati zagađenje u rečnim tokovima, uključujući reku Jadar i veće reke poput Drine, Save ili Dunava.

Projektni tim je razmotrio različite vanredne situacije, kao što su zemljotresi ili padavine jakog intenziteta i predložio rešenja da se ti rizici smanje. Analizirani su scenariji poput mogućeg curenja sa deponije ili prelivanja voda iz vodosabirnika u ekstremnim situacijama. Sve analize i predložena tehnička rešenja pokazuju da čak i u slučaju ekstremnih događaja ne postoji rizik od zagađenja rečnih tokova nizvodno od reke Jadar.

U kampanji dezinformacija koja se vodi protiv iskopavanja litijuma, često se koriste zastrašujuće slike otvorenih kopova koje nemaju nikakve veze sa onim kako će ovaj projekat stvarno izgledati. „Jadar" bi bio podzemni rudnik i eksploatacija bi se obavljala na dubini od okvirno 370 do 650 metara - u prostoru koji je hidrogeološki izolovan vodonepropusnim slojevima od izvora vode koje zahvataju lokalni kopani bunari.

Ovih dana se u javnosti ponovo mogu čuti tvrdnje protivnika projekta da je za proizvodnju kilogram litijum karbonata potrebno 23.000 litara vode. Po tome se vidi da nisu čitali studije, jer u njima jasno piše da se za kilogram litijum karbonata troši 8,3 litara vode. Glavni izvor ne bi bila voda iz Drine kako se takođe tvrdilo, već podzemne rudničke vode i kišnica. Vode iz priobalja Drine povlačile bi se za snabdevanje kompleksa samo po potrebi, ali to nije voda iz rečnog toka Drine, niti je reč o vodi koja bi mogla da se koristi za piće. Količina vode koja bi se povlačila po potrebi iznosila bi između 0.0036%-0.0076% prosečnog tok reke Drine iznosi oko 300.000 litara po sekundi, navodi se u studiji.

Rio Tinto snosi odgovornost još 30 godina nakon zatvaranja Zakonom je predviđeno da investitor snosi kompletnu odgovornost za sve faze razvoja Projekta, od istražnih radnji do faze zatvaranja. To znači da je Rio Tinto dužan da obezbedi praćenje i kontrolu procednih voda sa deponije još najmanje 30 godina od zatvaranja postrojenja, a po potrebi i duže. 

Kompanija je takođe u obavezi da u skladu sa odobrenim projektnim rešenjima izvrši sanaciju i rekultivaciju deponija u cilju sprečavanja stvaranja procednih voda. Studijama, kalkulacijama i analizama koje su vršene za potrebe Studija opovrgnuto je i mnogo drugih neistina koje su plasirane o projektu. Između ostalog, navodi se da uopšte ne bi bilo isparenja sumporne kiseline jer bi se ona koristila na temperaturi daleko ispod tačke ključanja (mogući tragovi ostaju u skruber filterima), kao i da će se otpad odlagati na bezbedan i ekološki prihvatljiv način u čvrstom stanju.

Izuzetno je važno da se javnost upozna s naučno dokazanim činjenicama o ovom projektu koji ima ogroman ekonomski potencijal umesto dezinformacija koje se i dalje plasiraju bez ikakvih dokaza. 20.000 novih poslova u Srbiji.

Nejasno je kome je u interesu da spreči investiciju od 2,55 milijardi evra - jednu od najvećih industrijskih grinfild investicija u istoriji Srbije. Prema studiji o proceni ekonomskog uticaja, država bi dobijala preko 180 miliona evra godišnje od poreza i rudne rente, što je oko 1% prihoda državnog budžeta Srbije, a kada se u obzir uzmu indirektni i indukovani uticaji doprinos bi premašio 3% trenutnog BDP-a Srbije (na osnovu podataka iz 2021. godine). U fazi izgradnje rudnika i fabrike bilo bi otvoreno 3.500 radnih mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi nekoliko decenija sa prosečnom neto platom većom od 1.000 evra.

Ovako značajan projekat može da privuče i brojne druge investicije, poput proizvođača katoda, baterija za električna vozila, pa i samih električnih vozila. Procenjuje se da bi sve te investicije kreirale preko 20.000 poslova uglavnom visokokvalifikovanih zanimanja.