Šan i Čan iz Kine prešli na hiljade kilometara da vide srpsko čudo: Potpećka pećina kod Užica neverovatan biser prirode!

Speleološki biser zapadne Srbije nalazi se 14 kilometara od Užica u severnom delu Drezničke gradine. Potpećka pećina jedinstvena je na Blkanu zbog izuzetno velikog ulaza u obliku potkovice, koji je visok oko 50 metara.

Prema pričama meštana, do Drugog svetskog rata ovde su postojale dve pećine, jednu su Nemci srušili i zatim su se one spojile i nastao je takav jedinstven, impozantan ulaz.

Do ulaza vodi 700 stepenika, a onda se ispred vas pruža neslućeno bogatstvo pećinskog nakita. Ipak, da biste do toga došli morate proći kroz - tunel slepih miševa. Ono po čemu je ovaj lokalitet takođe poseban jeste skelet koji se u njoj nalazi.

- Tu se nalaze kosti medveda koje vire iz zemlje i nalaze se duboko unutar ove pećine. Svi se pitamo odkud one tu, pronađene su slučajno prilikom prokopavanja staze do Cvijićeve dvorane. Pretpostavlja se da je kosti medveda donela reka i da su ovde već stotinama godina - kazao je turistički vodič Željko Matijević za agenciju RINA.

Reka za koju se pretpostavlja da je donela kosti stare životinje naziva se Petnica koja izvire u donjem toku pećinskog jezera.

- Ona tokom čitave godine nema stalan tok  i ona će za oko mesec dana u potpunosti da presuši u gornjem delu svog toga, ali tokom čitave godine u donjem delu toka ne presušuje nikada iz razloga što iz sela Drženik koji je udaljeno nekoliko kilometara južno od sela Potpeć, kreće da teče jedna reka ponornica i ona svoj tok završava u donjem delu pećine gde se  preliva i formira jezero, kada je visok priliv vode ona izvire  na nekoliko mesta u ovom selu, zbog toga kažemo da ova reka Petnica u donjem delu nikada ne presušuje - dodaje Željko.

Potpećku pećinu je početkom 20 veka istraživao Jovan Cvijić. Procenjuje se da je duga oko 10 kilometara, a za posetu je dostupno prvih 550 metara. Podeljena je na četiri dela - dvoranu pod kupolom, dvoranu zmajeva, Cvijićevu i zatm dvoranu Snežana i sedam patuljaka.

Speleolozi su ovde bili jako inspirisani u davanju imena za pećinkse ukrase, tako da samo u Potpećkoj pećini možemo videti - palmu u saksiji, čika Ljubu i njegove mačke, bebu koja puzi, čeljusti krokodila, kamene zmajeve, sove.

Zbog njene lepote upravo u Zapadnu Srbiju dolazi i veiki broj turista iz Kine.

- Pronašli smo dosta zanimljivih infomacija o Srbiji na internetu o mestima koja su najbolja za posetioce, i medju prvima je bila ova velika pećina.  Čitali smo da u njoj imaju kosti medveda, ali ne samo to već i mnnogo pećinskog nakita ali i mesta unutar pećine gde se ljudi mole. Ovo je za nas prava avantura zbog koje ćemo ponovo doći u ovu pećinu koja je stvarno remek delo prirode. Jako nam je zanimljvo što je ulaz u pećinu ogroman, ima previše stepenika, i na samom ulazu kada gledate iznutra videdećete oblik mamuta, dok, ako dublje zavirite u pećinu, videćete kosti medvede i mnogi drugi nakit koji je ovde čuvan vekovima - kazali su turisti Šan Haj i Čan Loki iz Kine.

Najniže dvorane pećine su provereno lekovite jer imaju svojstva prirodne hiperbarične komore u kojoj se koncentracija kiseonika kreće čak od 33 do 40 odsto.

Gosti ne zaobilaze da posete hiperbaričnu komoru, a mnogi od njih kažu da se u tom mestu lakše i drugačije diše. Ulazili su astmatičari koji kažu da su jedino ovde prodisali punim plućima.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.