Kako bezbedno koristiti digitalne tehnologije? Konferencija u Beogradu o sigurnosti i zaštiti na internetu (VIDEO)

Na konferenciji "Bezbedno i konstruktivno korišćenje digitalnih tehnologija", koja je održana danas 20. juna u hotelu Mona Plaza u Beogradu, prisutni su imali priliku da se upoznaju sa najnovijim trendovima i izazovima u digitalnom svetu.

Konferencija je počela uvodnim obraćanjem, nakon čega su održane dve ključne panel diskusije.

Prva diskusija pod nazivom "Mudar i Siguran Klik" okupila je eksperte iz oblasti informacionih tehnologija i obrazovanja, uključujući državnog sekretara Milana Dobrijevića, ministra prosvete Slavicu Dukić Dejanović, kao i generalnog direktora Mtel Bosna i Hercegovina Jelenu Trivan.

Razgovaralo se o važnosti informacijske pismenosti i strategijama za podizanje svesti o sigurnom korišćenju interneta.

Druga panel diskusija, nazvana "Mrak Interneta", bavila se tamnijom stranom interneta. Diskusija je uključivala teme kao što su visokotehnološki kriminal i zaštita dece na internetu, a učestvovale su edukatorka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu Sandra Bakić, Gordana Ćalić, kriminalistički inspektor u Službi za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, kao i popularna influenserka Ruža Rupić.

 

Ove diskusije obradile su teme koje se tiču sigurnosti na internetu, zaštite privatnosti, kao i prevencije i borbe protiv digitalnog kriminala. 

Nema znanja roditelja kako da se deca zaštite

- Okidači za ovu kampanju bili su ono što se desilo u Ribnikaru i šta nakon strašnog zločina otkrivamo o sopstvenoj deci i generacijama koje rastu. Velika kampanja Telekoma upozorava na mnogo strašnije posledice koje neadekvatno korišćenje interneta donosi deci. Zaključili smo posle 6 meseci kampanje da sve države u regionu imaju SOS telefone, ali ono što niko nema je znanje roditelja kako da se deca zaštite - objasnila je Trivan.

Milan Dobrijević je dodao da se sprovodi ogroman broj aktivnosti, preko 1000 radionica održanim na različitim mestima. Kao i da imaju plan za dalje za znanje i pametno korišćenje digitalnih tehnologija.

Foto: Alo

Ministarka prosvete Slavice Đukić Dejanović objasnila je da je znanje ključ za sprečavanje kriznih situacija kao i za njihovo rano prepoznavanje i reagovanje.

- Obrazovni sistem mora biti uključen i pratiti nešto što su izuzetno značajne moderne tehnologije. I u školi i van škole vršnjačko nasilje koje koristi moderne tehnologije je sve češće. Naš cilj je prevencija. Ministarstvo je donelo izmene i dopune zakona i obrazovanju, koje regulišu digitalno nasilje, ima ih mnogo više. Imam bogatije iskustvo kao terapeut i psihijatar nego kao ministar - rekla je Đukić Dejanović.

Učesnici su se dotakli i trenutno aktuelne teme, kanala na Telegram platformi koji dele pornografski sadržaj.

Posledice su dugoročne

- Deca se osećaju izgubljeno i traže pomoć. Deca su bila zatvorena u kućama i u internet prostoru, sada se suočavamo sa posledicama. Sada sa veštačkom inteligencijom i vi možete biti žrtva. Vaše telo, vaš govor može biti predmet internet upotrebe. Mi najčešće pričamo o bulingu, ali to je samo prvi smer. Juče je jedna druga žena u Srbiji na Telegram platformi otkrila dva kanala gde se šeruju, prodaju i razmenjuju pornografske fotografije članova porodice. Najmlađe dete koje je bilo predmet pornografske razmene je bilo 5 godina staro i rođeni otac je šerovao njene nage fotografije. Toliko je mnogo posla i u kojim sve smerovima moramo da krenemo, jer je tehnologija nažalost brža od nas. Kada sutra budete videli na internetu pornografski snimak bilo koga od nas, nećete znati da li je to predmet veštačke inteligencije ili smo mi zaista učestvovali, a naše duševno stanje će biti zauvek uništeno. Posledice nasilja koje doživite su dugoročne, traže dugoročno lečenje - rekla je Trivan.

Foto: Alo

- Dete najpre pati, onda se potpuno povuče u sebe. Onda napravi odbrambeni mehanizam gde mu niko nije potreban jer niko nije tu za njega. Mi negde moramo sa svakim korakom modernih tehnologija imati stručnjake pedagoge i psihologe koji o tome mnogo znaju, roditelji nažalost ništa ne znaju. Zato smo 2024. godine uveli u obavezan program znanje o modernim tehnologijama. Oni ne razumeju probleme kojima treba da se bavimo. Mlade osobe ne razmišljaju o tome koliko sati dnevno provedu na internetu - rekla je Đukić Dejanović.

Učesnici panela su skrenuli pažnju na to koliko roditelji nisu svesni koju količinu informacija ostavljaju o sebi na internetu i tako neposredno izlažu svoju decu nepoznatim licima. Od ostavljanja adrese na internetu i kontakta sa kuririma, jer je roditeljima tako lakše da kupuju, preko činjenice da slike svoje dece sa plaže, letovanja, parkova kače na svoje otvorene profile i time takođe izlažu decu potencijalnim predatorima.

Gde greše roditelji

- Ovo je jedina tema gde će vam doći svi profesori i đaci i da traže da čitav dan ostanu edukatori sa njima. Roditelji su tek sada prepadnuti, jer ne vide koji su horizonti. Nekada smo smatrali da je najveća opasnost da nam dete uđe u taksi. Zahvaljujući internet kupovini dete ima kontakte sa nepoznatom osobom, da li smo broj telefona, sve elemente da nam dete postane fizička žrtva. Roditeljima je jednostavnije da sve podatke imaju na internetu. Kultura slika i javnih profila učinila je to da o našoj deci više znaju nepoznati, nego što znamo mi sami. Tek sada kada to objasnite roditeljima za njih je to zastrašujuće. Ne razumeju šta rade time kada objavljuju fotografije svoje dece sa plaže, jednom kada se pojave na internet stranicama. Svaki dan sa roditeljima i sa decom treba raditi. Roditelji kada imaju najbolju nameru, ne znaju šta treba da gledaju, da prate, da uklone, da obrišu - rekla je Jelena Trivan.

Foto: Alo

Na pitanje koje su danas najveće prepreke i problemi na internetu, Jelena Trivan smatra da iz digitalnog doba ne možemo izaći i da je ono naša svakodnevnica.

- Roditelji greše jer deca nemaju poverenja u njih. Roditelji koji su pretenciozni i preambiciozni ne dozvoljavaju da je dete nekad u pravu. Najveći broj roditelja greši u tome što nemaju dovoljno vremena da zaista razgovaraju sa detetom - rekla je Đukić Dejanović.

Važnost bliskog odnosa sa porodicom

U drugom delu diskusije učesnici su se nadovezali i ukazali na greške i predostrožnosti koje mogu da se preduzmu, kao i na veliki uticaj društvenih mreža i influensera.

- Roditelji moraju da obrate pažnju na trenutke kada deca koriste telefon. Imamo veliko iskustvo u radu sa školama - rekla je Bakić.

Foto: Alo

Poznata influenserka Ruža Rupić istakla je važnost bliskog odnosa sa porodicom kao i to koliko je to bilo bitno u trenucima njenih uspona i padova u svetu poznatih. Spomenula je i to da svoj uticaj koristi da siri svest i pozitivan uticaj na mlade.

- Mislim da o toj temi bi trebalo da se deca obrate roditeljima. Ja da imam problem, prvo bih se obratila mami i tati. Influenseri su postali toliko poznati jer su predstavljali pravu sliku, mene na mrežama možete videti i bez šminke i kada nije sve savršeno. Smatram da su influenseri postali toliko poznati jer negde deca mogu da se poistovete sa nama. Na Jutjubu sam imala dosta videa na temu psihoterapije. Iskoristiću platformu i za lepe stvari i za neke stvari koje smatram da su bitne - rekla je Rupić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.