Danas su letnje zadušnice: Jedan običaj bi trebalo da ispoštujete, a na groblje ponesite ove 3 stvari!

Letnje ili duhovske zadušnice po kalendaru Srpske pravoslavne crkve uvek padaju u subotu, uoči Trojica, odnosno praznika Silaska Svetog Duha na apostole.

Jedan od običaja koji se upražnjava između ostalih je poseta grobova naših preminulih (ako je to moguće), paljenje sveće i ostavljanje takozvanih "Daća" na groblju i u crkvi, obično u vidu kuvanog žita. Mnogi veruju da se ovim simboličnim gestom na neki način "hrani" duša naših upokojenih i da je to dar koji njima ukazujemo.

Na groblja se iznosi žito, vino i sveće, a grobovi se okađuju i uređuju. Duhovske zadušnice spadaju u četiri posebne molitvene subote za umrle. Spominju se još u 12. veku.

Na Zadušnice se obilaze grobovi i pale sveće preminulima. Takođe, moli se za oprost grehova i svoje pretke, sećajući se svojih pokojnih rođaka i prijatelja. U crkvama se služi parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se obilaze grobovi najbližih, gde se upali sveća i čita molitva. Ko ne može najmilijima da ode na grob, sveću zapali u crkvi.

Sveća je simbol svetlosti Hristove, koja treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih.

U istočnoj Srbiji se veruje da sveća upaljena na Zadušnice gori sve do sledećih. Takođe, postoji verovanje da ako se na Zadušnice ne upali sveća, mrtvi će godinu dana biti u mraku. Na ovaj dan se u istočnim krajevima ne radi ništa sa vunom, a makaze su zatvorene, da bi i vučje čeljusti bile zatvorene.

U ovoj nedelji se ne priprema ruho za neveste i nikako se sirotinja i prosjaci ne teraju od groba koji obilazite već im se da milostinja, malo novca ili nešto hrane.

Zadušnice padaju uvek u subotu - Zimske zadušnice su pred Mesne poklade, u subotu pred Duhove su letnje zadušnice, Miholjske su u subotu pred Miholjdan, a jesenje, Mitrovske zadušnice u subotu pred Mitrovdan.

Molitva za pokojne

Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni, i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju. I useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje. Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima, i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu. Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim, i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.