Obeležavamo letnjeg Svetog Nauma: Pogledom isceljivao bolesne, činio čudesa posle smrti i za ljude druge vere

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave letnji praznik Svetog prepodobnog Nauma Ohridskog. Svetac se obeležava i 5. januara, a 3. jula je letnji praznik ili sabor.

Sveti Naum bio je učenik ravnoapostolnih učitelja slovenskih svetog Kirila i Metodija i jedan od Petočislenika, koji su najrevnosnije sarađivali sa apostolima slovenskim. Sveti Naum putovao je u Rim, gde se proslavio čudotvornom moći kao i velikom učenošću. Poznavao je mnoge jezike. Iz njegovih se očiju izlivala isceliteljska sila, koja je isceljivala bolesne koji su sa verom samo pogledali u oči svetog ugodnika božjeg.

 

Pri povratku iz Rima, sveti Naum i Kliment su se nastanili na obalama Ohridskog jezera. Dok je sveti Kliment delovao kao episkop u Ohridu, dotle je sveti Naum osnovao na južnoj obali jezera manastir. Manastir i dan danas krasi tu obalu, kao što ime svetog Nauma krasi istoriju slovenskog hrišćanstva. Kroz vekove, manastir je bio izvor čudotvorne sile i utočište bolnim i nevoljnim.

Oko svetog Nauma sabralo se mnoštvo monaha odasvud sa Balkana. Sveti Naum je bio mudar učitelj, jedinstven rukovoditelj monaha, odlučan podvižnik, čudotvoran molitvenik i duhovnik. Neumorni radnik sveti Naum se posebno trudio na prevođenju Svetoga pisma i ostalih crkvenih knjiga, sa grčkog jezika na slovenski. Činio je čudesa za života i posle smrti. Njegove čudotvorne mošti i dan-danas zadivljuju mnogobrojnim čudesima, naročito isceljenjima od teških bolesti, naročito psihijatrijskih zdravstvenih problema.

Kad je letnji praznik, okupi se veliki sabor naroda u manastiru Svetog Nauma. Mnogi bolesnici dolaze, ili bivaju donošeni, da tu nad moštima svetiteljevim kroz veru i molitvu dobiju isceljenje. Ne samo pravoslavni, nego i ljudi druge vere dolaze da potraže pomoć od Svetog Nauma.

Godine 1926. jedan musliman iz Resna doneo je i priložio manastiru zvono iz blagodarnosti, što mu je svetitelj iscelio brata i sa samrtničke postelje podigao ga ponovo u život.

Upokojio se u prvoj polovini desetoga veka.