Danas je Ivanjdan! Veruje se da sunce staje tri puta, naziva se još i devojačkim praznikom, a evo i koje biljke treba ubrati

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava rođenje Svetog Jovana Krstitelja.

Ivanjdan je dan kojim proslavljamo rođenje Svetog Jovana Krstitelja. Taj dan je toliko veliki svetac i važan dan u hrišćanstvu da se veruje da se sunce na nebu zaustavlja tri puta.

O Ivanjdanu pletu se venci od ivanjskog cveća, i njima se kite staje, a uoči tog dana, čobani pale brezove lile (vatre), pa obilaze torove i ovce gde čuvaju stoku, a zatim se penju na visove i igraju svakojake igre oko pobodenih vatri. Ovo paljenje mašala za Ivanjdan dovodi se u vezu sa paljenjem badnjaka uoči Božića, čime se hoće reći da zimsko, božićno sunce ne sija tako visoko kao letnje, ivanjdansko, niti onako toplo greje.

Pletenjem venaca želi se reći da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke (sredina leta), i da se tim vencima priroda ovenčava. Ti venci ujedno podsećaju i mlade da razmišljaju o svadbenim vencima. Devojke u vence stave crvenu ružu. Misli se da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se sunce tri puta zaustavi tog dana.

Voda dobija posebnu moć, pa se svi kupaju u rekama, potocima, jezerima. Bilje i trave imaju pojačana lekovita svojstva, zato se bere lekovito bilje i pletu venci, koje se čuva u kući kao lek protiv raznih bolesti.

Ivanjdan se može nazvati i Devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivandana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence.

U vinogradima se ništa ne radi. Vinogradari se čuvaju i da uđu u vinograd tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Gružanke devojke posade u saksiji malo žita, a na Petrovdan gledaju kako je niklo.

Ivandan se smatrao značajnim praznikom i za njega je bio vezan čitav niz obreda. Veče pred Ivandan devojke su brale ivansko (žuto ili crveno) i petrovsko (plavo) cveće, stavljale ga na jedno mesto, a zatim od tog cveća plele vence koje su potom stavljale na sve zgrade, torove, vrata, njive, livade, pa i na krst u selu. Smatra se da ivandanjski venci predstavljaju Sunce.

U istočnoj Srbiji bilje se bere uglavnom na praznike jer ljudi veruju da tada imaju podršku nebesa. Primarijus dr Petar Paunković, koji decenijama istražuje narodnu medicinu u Srbiji, pri Srpskom lekarskom društvu, zabeležio je i verovanje da se kroz vence od upletene jovanove trave, na Ivanjdan, provlače i žene koje nemaju decu.

Potom se kupaju u reci da voda odnese urok, zli usud ili bolest. Ukoliko je žena imala nekoliko uzastopnih pobačaja, na dan Svetog Jovana posećuje osobe koje nose ime Stana ili Stanka. Ako ih ima više, obilaze svaku kuću, uzimaju strukove trave iz venčića i prave svoj venac. Sa njim na glavi kupaju se u reci i veruju da će im sledeća trudnoća uspeti.

Kojim god povodom da su pravljeni, venčići od jovanove trave (Melilotus officinalis) sutradan se kače iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Veruje se da će štititi dom od nesreće tokom cele naredne godine.

U narodu postoji običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume "po Bogu i svetome Jovanu" stoga što se Jovan Kristitelj, koji je rođen na ovaj dan po starom računanju vremena, smatra uzorom karakternosti i poštenja.