Šok prognoza meteorologa! Imaćemo više od 5 toplotnih talasa, a oluje, poplave, grad, biće normalne pojave za Srbiju

Temperature više od 35 stepeni, toplotni talasi, oluje, poplave, grad veličine preko pet centimetara – do polovine veka biće uobičajene pojave za Srbiju, kažu stručnjaci.

Sve to će i te kako uticati na zdravlje i bezbednost ljudi, poljoprivredu, turizam, infrastrukturu, zbog čega je i Vlada Srbije krajem prošle godine usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

Srbija je već danima u ekstremnom toplotnom talasu, a na snazi je crveni meteo alarm. Tokom dana temperature u većem delu zemlje idu i preko 40 stepeni, a noću se ne spuštaju ispod 23-24 stepena. Ovo je jedan od uticaja klimatskih promena na našu zemlju, a procena stručnjaka je da će ovakvih talasa biti sve više.

Foto: Shutterstock

 

„Toplotni talasi su se ranije dešavali u nekom periodu godine jednom u 10 godina. Nekada je to bilo leti, nekada zimi, a čak se i nisu javljali svake godine. Sada imamo prosečno četiri toplotna talasa u toku godine. To je ogroman porast i to je velika promena u odnosu na klimu 20. veka”, kaže meteorolog prof. dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

U čitavom svetu mnogo se govori o preduzimanju mera za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ipak, rezultati delovanja osetiće se tek u drugoj polovini veka. Ono što je jasno jeste da ćemo u 21. veku imati značajno izmenjenu klimu u odnosu na sto godina ranije.

„U odnosu na 20. vek u Srbiji ćemo se zagrejati prosečno za više od 3 stepena. Imaćemo preko pet toplotnih talasa po godini i imaćemo mnogo više dana sa temperaturama preko 35 stepeni. Ovo sada što doživljavamo i što smatramo ekstremnim, biće normalno. Glavni reper je 2012. godina kada je u nizijama bilo više od 30 dana sa tempraturama preko 35 stepeni. U drugoj polovini veka ili će se to usporiti i stabilizovati ili će, ako se ne ispuni Pariski sporazum, nastaviti da se ubrzavaju ekstremi i o tome bolje da ne pričamo”, objašnjava naša sagovornica.

Ekstremne padavine

Promene u temperaturama u velikoj meri su uticale i na padavine koje imamo, kao i na sve češću pojavu olujnog nevremena, grada, superćelijskih oblaka.

„Ukupna godišnja suma padavina se nije promenila i u projekcijama se kaže da se neće značajnije menjati u budućnosti, ali će režim padavina biti drugačiji. To znači da ćemo imati istu količinu padavina tokom godine, samo što će sve manje biti onih umerenih, a sve više ekstremnih. To je indikator za olujno vreme, sve češći period suše i sve češće poplave. Jer ako je manje umerenih padavina, znači da je period bez padavina duži, a ako imamo jake padavine, imaćemo poplave”, naglašava Darko Savić, istraživač sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Nedavno su se, nakon perioda veoma visokih temperatura, mnogi stanovnici Srbije suočili sa velikim količinama grada koji je oštetio useve, kuće, automobile, puteve. U nekim delovima zemlje bio je veličine jajeta. Stručnjaci upozoravaju da će pojava grada prečnika preko pet centimetara u narednom periodu biti sve češća tj. da će se do kraja veka njegova frekvencija na teritoriji čitave Srbije povećati za 40 do 80 odsto.

Foto: RINA

 

„Da bi se grad formirao potrebno je da se formiraju jaki, olujni oblaci, a da bi se oni formirali, potrebno je da u atmosferi postoji dovoljno energije. Kako se povećava temperatura vazduha imamo više energije u atmosferi i to je ustvari taj uticaj klimatskih promena na ekstremne vremenske prilike”, dodaje Savić.

„Za formiranje oblaka potrebno je da u atmosferi ima i vodene pare, a upravo vodena para predstavlja gorivo za oluje. Topli vazduh može da sadrži više vodene pare i u proseku za svaki dodatni stepen zagrevanja vazduha količina vodene pare se povećava za oko 7 odsto. I to je dodatna energije, dodatni impuls koji pojačava intentiztet olujnih pojava”, objašnjava naš sagovornik.

RHMZ je važan činilac za bezbednost države

Usvajanje Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove važan je korak, jer se tim dokumentom predviđa, pre svega, jačanje kapaciteta RHMZ-a koji jedini sme da daje upozorenja i rane najave za pojavu ekstremnih vremenskih uslova.

„Institucije poput RHMZ-a se svuda u svetu smatraju važnim za državnu bezbednost, jer prate i najavljuju nepogode i u komunikaciji su sa MUP-om. Oni moraju da imaju najsavremenije kompjuterske sisteme, a poslednji put su ozbiljne mašine kupljene pre 15 godina. Sada imamo najave nekoliko sati ranije da će doći oluja. Iza toga je ogroman posao i to je svedeno na nekoliko ljudi. Pravovremene najave pomažu ljudima da znaju šta ih čeka na vreme. Da se ne bi našli na putu, da su izvan kuće u vreme oluja. To su sitnice koje u kumulativnoj vrednosti mogu da prouzrokuju značajne probleme, naročito u gradovima gde je velika gustina naseljenosti”, objašnjava profesorka Vuković Vimić.