Srpsku porodicu poterao baksuz: Potrošili 500 evra, a još nisu ni stigli u Grčku!

Porodica iz Vojvodine pre no što je krenula na more put Grčke imala je niz neprijatnosti i nepredviđenih okolnosti zbog kojih je dodatno morala da iskešira novac.

U Fejsbuk grupi Live from Greece pojavila se objava jedne članice koja se požalila na probleme koje su imali pre puta.

- Evo da vas malo nasmejem. Čekam da mi se digne testo za zemičke za putne sendviče, polako pakujem i razmišljam koliko košta kupus u ... i smejem se sama sa sobom... 90 odsto od muke, ali smejem... Naime, mi smo skromna četvoročlana porodica iz Bečeja, malog gradića u Vojvodini. Uglavnom, suprug i ja pošteno radimo za crkavicu (kao i 90 odsto poštene radne klase koji nisu privatnici. Čast izuzecima koji su izabrali dobar fakultet i našli dobar posao u recimo IT sektoru pa ipak rade pošteno i zarađuju za pristojan život...) - navodi se u objavi i dodaje:

Foto: PRINTSCREEN FACEBOOK/LIVE FROM GREECE

- Deca su nam već velika -14 i 18 godina (a znate da to sad košta ne moram objašnjavati)... Elem, nisam ovde da kukam htela sam da objasnim da jako volimo Grčku i more i pronaći ćemo milion načina da se "skrpimo" da odemo jednom godišnje na 10-12 dana na more. Volimo zajedno da idemo još uvek (s obzirom da većina tinejdžera ne želi sa roditeljima da letuje). Mi smo "cool" mladi (i po meni zabavni) roditelji. Zato smo se potrudili da ove godine kupimo veći auto (naravno na kredit) da bi svi komotno mogli stati (svi smo visoki i gabaritni... muž i sin su dva metra, a ćerka i ja smo 1,75 m).

Foto: Shutterstock

- Da se malo vratim na ono "kukanje". Nismo u mogućnosti da priuštimo skupe varijante, obroke u restoranima, ležaljke i suncobrane za 50 evra po danu, te ponesemo i malo hrane, suncobran, asure, ekspres lonac i još po nešto za brzu i laku pripremu hrane. Ok, nismo baš najgori "paradajz" turisti, ali blizu. Sve to zauzima stvarno puno prostora u autu.

Planovi za put su išli svojim tokom, napunili rezervoar, uplatili osiguranja, uplatili vinjetu (jer idemo kroz Bugarsku) kad ono međutim...

- Na našem novom većem autu (koji je prošle nedelje bio u ovlašćenom servisu) 1,5 dan pred polazak "rikne" dizna (minimum jedna, a verovatno sve treba menjati jer su u servisu svakako rekli da će to verovatno jednog dana trebati menjati, ali da nije urgentno i može da vozi slobodno do i nazad) koje nema u Srbiji i koja polovna košta minimum 200-400 evra i nemoguće je rešiti problem za jedan dan... Ali ne, to nije sve... Na starom autu koji je stvarno u dobrom stanju i redovno servisiran procuri kočiono ulje, što znači da je ili korozija napravila štetu ili sam ja negde "nalegla" i oštetila tu cev, ali sad hitno treba naći majstora koji će to rešiti da možemo na put (bar to može da se zameni).

Sve u dva dana

- Šta sad, popravljaj (preko komšijske veze) stari auto (100 evra), kupuj novu vinjetu, jer je vezana za registraciju, puni ponovo rezervoar (100 evra), naručuj sa ibay-a diznu (270 evra), da bi stigla u dogledno vreme... Eto nama još 500+ evra neplaniranog troška. Smejem se jer smo mesecima štekali, jeli slatki kupus 4xmesečno po četiri dana (ovo je više šala, ali muž i ja stvarno volimo kuvani slatki kupus pa ga često jedemo, a klinci ručaju kod bake koja živi blizu)

- Ne trošimo bespotrebno novac na restorane, kafane, brzu hranu...Čak i hleb sama pečem (i ovo nije zbog štekanja, već stvarno dobro pravim peciva, to volim i svi ukućani preferiraju da ja pravim, a ne da kupujemo, a da ne pričam o kvalitetu i zdravlju). Nadam se da je to to od baksuzluka... Uskoro krećemo... Ovaj post nije za one fine koji će reći "pa bolje i da ne idete na more, kad ste tako "jadni i bedni", ali drago mi je da su pročitali i proširili malo vidike, jer nije sve u novcu.