Od Svetog Ilije, Sunce sve milije! Danas je Ilindan, a evo čega se pridržavaju vernici

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici drugog dana avgusta proslavljaju Svetog proroka Iliju, sveca za koga se vezuju brojni običaji i verovanja

Sveti prorok Ilija u pravoslavlju se smatra jednim od najvećih proroka. Svoju mladost je proveo u molitvama u pustinji, a zbog tačnog predskazivanja događaja bio je proganjan, naročito od izraelskog cara Ahave i njegove opake žene Jezavelje.

Među praznicima u čast Svetih slavnih i svehvalnih starozavetnih proroka posebno i značajno mesto zauzima praznik Svetog slavnog proroka Ilije, koji je u našem narodu posebno poštovan i slavljen.

Dobio je ime po staroslovenskom Bogu Perunu, bogu groma. Smatra se da je prelaskom na hrišćanstvo, srpski narod osobine starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, pripisao Svetom Iliji. Zbog toga veliki broj običaja i verovanja potiče još iz prethiršćanskog vremena, a prorok Ilija se još naziva i „Gromovnik“.

Sveti Ilija ceo svoj život poklonio je tajni spasenja. Sveti apostol Matej u svom Jevanđelju svedoči kako je zbog velikih i znamenitih čuda koja je Sveti prorok Ilija činio, narod Iliju nazivao Hristom.

Srpska pravoslavna crkva Svetog proroka Iliju proslavlja kao najneobičnijeg čoveka, koji je živeo na zemlji Božjoj, kao najneobičnijeg čoveka u ljudskom rodu.

Od samih početaka Sveti Ilija je posebno poštovan u Svetoj crkvi, a kao jedan od vidova tog drevnog i neprekinutog poštovanja izdvaja se osnivanje sveštenog bratstva u III veku na mestu njegovog podviga. Pored nadahnute himnografije koju su znameniti crkveni pesnici sastavili nadahnuti Duhom Svetim i blagoslovenim životom Svetog proroka Ilije, u njegovu čast su sačuvane i brojne svetootačke besede koje na najbolji mogući način veličaju sva njegova sveštena dela kojima je proslavio Gospoda. Između svetootačkih beseda, tu se nalaze i besede Svetog Jefrema Sirina, Svetog Vasilija Selevkijskog i Svetog Jovana Zlatoustog.

Na dan kad se slavi Sveti Ilija u dosta gradova i sela organizuju se vašari, a on spada u najpoštovanije svetitelje među Srbima, rame uz rame sa Svetim Nikolom, Svetim Đorđem i ostalima.

Sveti Ilija je u Srbiji slava vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine. Propašću kraljevine Jugoslavije ta tradicija vazduhoplovaca je prekinuta, ali je obnovljena 1992. godine.

Običaji

Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, obeležava se u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se tog dana ne radi u polju da se ne bi navukao gnev svetitelja.

Poznata je izreka "od Svetog Ilije sunce sve milije". 

Srpski narod mnoge prirodne pojave pripisuje svetom Iliji kojem je prelaskom u hrišćanstvo pripisao i osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima.

Prema narodnom verovanju i tradiciji, sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.

Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi narod kaže da to svetac gađa đavole, pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara.

Narod kaže i da bi trebalo dobro gledati mesto gde grom udari jer je to znak da se tu krije nečastivi.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.