Doktorka otkriva šta osobu koju udari grom spašava od sigurne smrti: Za ovaj savet smo svi čuli, ali je reč o zabludi

Nevreme praćeno udarima groma, osim što može uzrokovati materijalnu štetu, često predstavlja i opasnost po živote ljudi.

Osoba pogođena gromom može zadobiti ozbiljne povrede sa kasnijim posledicama, a medicinska statistika kaže da ih više od 20 odsto ne preživi.

Zablude su da pogođene gromom treba zakopavati u zemlju kako bi ona "izvukla elektricitet" jer samo jedna stvar spasava unesrećenog.

- Ukoliko osoba pogođena gromom ne diše i nema puls obavezno se pristupa kardiopulmonalnoj reanimaciji, to spasava život unesrećenom. Najpre se obavi provera prohodnosti disajnih puteva, a potom se istog časa vrši oživljavanje. Šansa za mozak je pet, a za srce od 10 do 15 minuta, u zavisnosti od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, sve nakon toga je kasno – priča primarijus dr Slavica Dragutinović, specijalista urgentne medicine u Opštoj bolnici u Čačku.

Udar groma ostavlja užasne posledice po mozak i srce

Ona dodaje da u velikom broju slučajeva udar groma može izazvati ozbiljne zdravstvene posledice, naročito ako elektricitet ulazi kroz mozak ili srce.

Foto: Pixabay

 

Unesrećeni nakon pražnjenja atmosferskog elektriciteta mogu zadobiti vrlo ozbiljne povrede, poput unutrašnjih i spoljnih opekotina, prestanak rada srca i mozga, frakture kostiju, pucanje bubne opne.

- U narodu postoji verovanje da će se unesrećenom pomoći ako se zakopa ili prekrije zemljom, što medicinski nikako nije opravdano, jer u trenutku kada se on bori za vazduh, zemlja koja vrši pritisak na pluća može otežati ionako ugroženo disanje. Zakopavanje ili prekrivanje povređenog zemljom nema nikakvih indikacija, naprotiv, ovim postupkom mu se čak može pogoršati stanje jer pod teretom zemlje na grudni koš može doći do zastoja rada srca i disanja – kaže dr Dragutinović.

Iako udar groma može imati smrtni ishod, pogođena osoba se ne smatra mrtvom upravo zbog mogućnosti oživljavanja povređenog čiji je ceo organizam pretrpeo stanje šoka.

- Zato je od neprocenjivog značaja da što više građana, dakle onih koji nisu medicinske struke, nauče da pravilno primene kardiopulmonalnu reanimaciju. Sve zadobijene povrede, ma koliko su teške, je kasnije moguće sanirati, ali ako mozak i srce ne probudimo odmah nakon udara, sve je uzalud – ističe prim. dr Dragutinović.

Kako se sačuvati od udara groma

Za sada ne postoji naučna metoda koja može da predvidi mesto pražnjenja ove vrste prirodnog elektriciteta.

Međutim, vekovima unazad se zna čega se treba kloniti tokom grmljavine:

•  Sklonište ne tražite ispod visokog drveća
• Ako ste na otvorenom, odbacite sve metalne predmete, poput kišobrana, alata i sl.
• -Ako ste u automobilu, tamo i ostanite sa zatvorenim staklima dok nevreme traje
• -Ukoliko ste u blizini stada ovaca, obavezno se udaljite, praksa je pokazala da su često na udaru gromova
• Nikako ne boravite u blizini vodenih površina, a u zatvorenom treba izbegavati tuširanje, kontakt sa fiksnim telefonom i električnim uređajima, jer munja koja pogodi električni vod putuje dalje kroz instalacije dok ne ostvari kontakt sa zemljom

 

Medicinska statistika ipak kaže da je udar groma praćen manjom stopom smrtnosti od udara električne struje, jer je vreme kontakta munje i tela veoma kratko, najčešće su u pitanju milisekunde (impuls).