Danas je veliki svetac, a jedno za zdravlje morate da uradite: Ako se ne ispoštuje veruje se da će vam...

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju praznik Svetog velikomučenika Pantelejmona, u našem narodu poznatog i kao Sveti Pantelija.

Za njega se vezuje zanimljiva životna priča, a ovaj deveti avgust prate i verovanja na koja bi najveću pažnju trebalo da obrate oni koji kreću na put.

Sveti Pantelejmon je rođen u uglednoj i bogatoj porodici koja je živela u Nikomidiji, gradu u Maloj Aziji. Njegov otac Evstrogije bio je neznabožac, a majka Evula, hrišćanka. Rano je ostao bez majke, pa brigu o njegovom vaspitanju preuzima otac. Pantelejmon je bio neobično lep, dobar, sjajan učenik, sa posebnim darom za medicinske nauke, a iznad svega milostiva i dobra srca.

Ime Pantelejmon, koje znači: svemilostivi, zaista mu je u potpunosti odgovaralo. Medicinu je učio kod najčuvenijeg lekara tog doba, Efrosina, koji je bio i dvorski lekar.

Prilikom poseta dvoru, Efrosin je sa sobom stalno vodio i najdarovitijeg i najboljeg učenika, Pantelejmona. Pantelejmon je svakoga dana prolazio pored kuće Ermolaja, starog hrišćanskog sveštenika. U srcu mladog lekara živelo je sećanje na veru njegove majke, pa se zbližio sa sveštenikom, Ermolajem koji ga je utvrdio u veri, a zatim i krstio.

Foto: informer.rs

Pored lekarske veštine, koju je stekao učenjem, Pantelejmonu je bio dat i dar isceljenja molitvom. Izlečio je slepog čoveka. Svi lekari su govorili da za njegove oči nema spasa. Pantelejmon je slepca izlečio imenom Hristovim. Jednom mu je očajna majka donela dete koje je ujela zmija otrovnica. Prizvao je Boga u pomoć i izlečio dete, spasivši ga od sigurne smrti.

Njegovo umeće izazvalo je bes kod ostalih rekara i oni su ga tužili caru.

Optužili su ga da je hrišćanin, što je u to vreme bila najopasnija optužba zbog koje je morao na suđene pred carom Maksimilijanom. Pantelejmon je i pred ovim vladarom pokazao svoje isceliteljske moći.

Priča o čudima koje izvodi sve više su se širile, i privlačile su sve veći broj ljudi hrišćanstvu. Car Maksimilijan je odlučio da ga zatvori i izloži strašnom mučenju. Pantelejmonu se u tamnici Bog više puta prikazao. Pokušavali su da ga više puta ubiju, ali se mač svaki put lomio. Na kraju je on sam svojim dželatima dozvolio da ga ubiju. Ubijen je jula 304. godine, pod drvetom masline.

Kad mu je umro otac, Pantelejmon je rasprodao imanje i sirotima i ubogima podelio milostinju. Živeo je skromno, a sve koji su mu se obraćali za pomoć, lečio je potpuno besplatno.

Običaji i verovanja

Sveti Pantelejmon – Pantelija se smatra zaštitnikom medicine i farmacije. Slavi se 27. jula po starom, odnosno 9. avgusta po novom kalendaru. Među Srbima je izuzetno poštovan, a jedan broj porodica danas slavi krsnu slavu.

Ako planirate da započnete neki posao,sutra je pravi dan za to. Veruje se da će svaki rad Sveti Pantelejmon blagosiljati i učiniti uspešnim.

A ako se spremate za put, krernite baš na ovaj dan. Sveti Pantelejmon je bio veliki putnik, pa je zaštitnik svih vozača i onih kojima je drum drugi dom.

Priča kaže da ovaj svetac upravlja vetrovima i da tako nastavlja svoje putovanje širom sveta.

Ako se na sutrašnji dan dva nepoznata čoveka sretnu u crkvi sa slavskim kolačem u rukama, obavezno treba da se izljube i čestitaju jedan drugom slavu, jer se veruje da su sigurno rod.

Veruje se i da na sutrašnji dan treba izgovoriti molitvu za zdravlje jer se veruje da tako pomaže bolesnima i zato ne valja prekršiti običaj.

Ona ovako glasi:

Izabrani stradalče Hristov i lekaru blagodatni, ti zabadava daješ iscelenje bolnima, i mi pesmama slavimo tebe, zaštitnika našeg. A ti, pošto imaš slobodu pred Gospodom, oslobodi od svih opasnosti i bolesti nas koji ti s ljubavlju kličemo:

Raduj se, velikomučeniče i iscelitelju Pantelejmone!

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.