Vesić: Infrastrukturni projekti ne staju, nastavljamo da razvijamo Srbiju

Tokom prvih 100 dana rada Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nastavili smo neumorno da radimo na izgradnji infrastrukture, koja je preduslov za dalji ekonomski i privredni razvoj Srbije, poručio je ministar Goran Vesić, ističući među najvažnijim koracima nastavak izgradnje auto-puteva i brzih saobraćajnica širom zemlje, početak izgradnje železničke obilaznice oko Niša, rekonstrukciju niškog aerodroma, kupovinu pet novih kineskih vozova Soko, rekordne rezultate Er Srbije.

"Nastavili smo sa izgradnjom Moravskog koridora i tako pružili novu šansu za bolji život za 500.000 ljudi koji žive u Kraljevu, Kruševcu, Vrnjačkoj Banji, Trsteniku i ostalim mestima u tom delu Srbije. Gradimo auto-put 'Miloš Veliki' do Požege, otvarajući nove perspektive razvoja Zlatiborskog okruga. Gradimo i Dunavski koridor sa težnjom da, prvi put u istoriji, ravnomerno razvijamo zapad i istok naše prelepe Srbije. Vojvodina će biti premrežena Fruškogorskim koridorom, brzom saobraćajnicom ”Osmeh Srbije”, auto-putem Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, a prema našim sestrama i braći u Republici Srpskoj trenutno gradimo auto-put Kuzmin – Sremska Rača i dve brze saobraćajnice Šabac – Loznica i Slepčević – Badovinci" , nabrojao je ministar Vesić.

Istakao je da će ova decenija biti u znaku razvoja srpske železnice, na čemu Ministarstvo koje vodi posebno insistira.

U tom smislu, Vesić je podvukao da je zavšrena izgradnja brze pruge Novi Sad - Subotica, na kojoj su počela statičkna, nakon kojih će uslediti i dinamička +testiranja, kako bi pre kraja godine i ova deonica brze pruge bila puštena u saobraćaj.

Otvorena je rekonstruisana zgrada železničke stanice u Novom Sadu, na 11.000 kvadrata, a uveliko radimo i na rekonstrukciji drugih železničkih stanica, dodao je ministar.

Za brze pruge, Srbija nabavlja i najmodernije vozove, a prvi od pet takvih vozova kineskog proizvođača CRRC predstavljen je početkom juna, podsetio je Vesić i dodao da je taj voz već u Češkoj na homologaciji, gde će biti sertifikovan za evropske standarde, kako bi se za oko godinu dana vratio u Srbiju, kada će početi da pristižu i ostali vozovi, kojima će se putnici voziti između Beograda i Subotice, a kasnije i do Budimpešte.

Jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata započetom tokom 100 dana rada - početak izgradnje železničke obilaznice oko Niša, vrednosti oko 153 miliona evra.

"Ispunjavamo višedecenijski san Niša. Dugo čekana, konačno je pokrenuta rekonstrukcija pruge Niš – Dimitrovgrad i izgradnja železničke obilaznice oko Niša. Ovim projektom se rešava problem niškog čvora, koji je posle beogradskog najvažniji u železničkom saobraćaju kao bitno čvorište na jugu Srbije. Izgradnjom obilaznice rešavamo jedan od problema Niša, veliki broj putnih prelaza, što znači daleko veću bezbednost. Pored toga gradićemo brzu prugu Beograd – Niš, rekonstruisati brojne regionalne pruge i tako stvoriti uslove za jednako kvalitetan život u svim delovima Srbije",  naveo je Vesić.

Posebno je, kaže, ponosan na rekordne rezultate nacionalnog avio-prevoznika, Er Srbije, koji gotovo svakog meseca obori rekord u broju prevezenih putnika i realizovanih letova u odnosu na prošlu godinu.

"To je potvrda ispravnosti odluke predsednika Aleksandra Vučića da osnuje novu nacionalnu avio-kompaniju koja je postala ponos naše zemlje", naglasio je ministar.

Beogradski aerodrom postao je centralna vazdušna luka u ovom delu Evrope, a otvaranje nove zgrade terminala na aerodromu ”Konstantin Veliki” u Nišu i povećanje broja linija iz ovog grada i Kraljeva govori da država nastavlja da ulaže u razvoj vazdušnog saobraćaja.

"Otvaranjem nove zgrade terminala na aerodromu 'Konstanit Veliki' u Nišu obezbeđujemo znatno bolji komfor putnika i veći broj pratećih sadržaja. Nova zgrada moći će da opsluži 1,5 miliona putnika godišnje i šest vazduhoplova istovremeno, imaće pet izlaza i mogućnost korišćenja avio-mosta, što u postojećoj zgradi ne postoji, kao i oko 700 kvadrata komercijalnog prostora", dodao je Vesić.

Istakao je i da Srbija posle mnogo decenija nebrige, konačno počinje da vodi računa o svojim rekama i da koristi njihov potencijal.

Kroz projekat "Zaplovi Srbijom” grade se nova pristaništa, rekonstruišu postojeća i razvijaju lučki i plovni kapaciteti najvažnijih reka.

Pored toga, završena je i rekonstrukcija prevodnice za brodove u sastavu hidroelektrane Đerdap 2.

"Vrednost tog projekta je 31,5 miliona evra i ona će omogućiti za oko 25 odsto povećanje kapaciteta i brzine saobraćaja na Dunavu", dodao je ministar Vesić.

Takođe, počela je izgradnja druge faze projekta "Čista srbija", koja podrazumeva izgradnju nove kanalizacione infrastrukture širom zemlje.

Ministar je naglasio da su mu podjednako, kao i veliki državni projekti, važni i oni naizgled manji, koji utiču na svakodnevni život ljudi.

"Zato sam izuzetno ponosan na projekte Integralnog razvoja i program LID, koji realizujemo zajedno sa našim međunarodnim partnerima, a koji se odnose na rehabilitaciju lokalnih saobraćajnica širom zemlje, izgradnju

biciklističkih i pešačkih staza, i inkluzivan razvoj gradova i opština zasnovan na inovacijama i pametnim tehnologijama", dodao je Vesić.

Sumirajući prvih 100 dana rada Vlade, navodi da je zadovoljan postignutim rezultatima, uz  uverenje da će i u svakom narednom "prolaznom vremenu" moći da kaže da se sa infrastrukturnim projektima ne staje i da se realizuju jedan za drugim.      

"Na ovim rezultatima nećemo stati, već ćemo raditi još vrednije i marljivije na izgradnji i jačanju naše Srbije. Jer, samo jaka Srbija može da garantuje bolji život svim građanima i zaštitu najvažnijih državnih i nacionalnih interesa. Samo jaka Srbija može da vodi suverenu politiku i da nezavisno odlučuje o svojoj budućnosti", zaključio je ministar Vesić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.