Novi biznis cveta u Srbiji! Čuvaonice zaludele Srbe: Za sat zarade i po 900 dinara po detetu

Jedna od najtraženijih usluga u Srbiji, a posebno za vreme praznika i godišnjih odmora definitivno je čuvanje dece.

Cena bebisiterke je naglo skočila, ona sa iskustvom i pedagoškim znanjem teško se pronalazi, te se na dadilje čeka i po nekoliko nedelja, zbog čega se roditelji koji nemaju kome da ostave svoju decu odlučuju na čuvaonice, odnosno mesta gde možete ostaviti mališane na čuvanje svakoga dana, bez zakazivanja i bez mesečnog upisa.

Ako nemate baka-servis, tetku ili strinu da vam pričuva dete, veoma je teško pronaći osobu od poverenja odnosno bebisiterku, a čije usluge nisu paprene. Međutim, poslednjih godina sve popularnije postale su čuvaonice, odnosno mesta (najčešće trosobni i četvorosobni stanovi ili prostrane kuće) gde možete ostaviti mališane na čuvanje svakoga dana, bez zakazivanja i bez mesečnog upisa. Znači, i vikendom.

Ovaj noviji biznis preduzetnika, a posebno preduzetnica posebno je procvetao poslednjih godinu dana, što pokazuje podatak da se čuvaonice otvaraju ne samo u Beogradu gde ih ima po nekoliko na jednoj opštini, nego i u Novom Sadu, Kikindi, Šapcu, Zaječaru, Nišu, Kragujevcu...

Foto: printscreen/pixels

Kako rade čuvaonice

"Poslovni koncept" skoro svake čuvaonice je jednostavan - zaposleni u njoj su uglavnom diplomirani vaspitači, učitelji, medicinske sestre i pedagozi koji na čuvanje primaju decu od osam meseci pa do maksimalno 12 godina. Radi sedam dana u nedelji, dakle i vikendom što je roditeljima koji rade subotom ili nedeljom posebno važno.

Radno vreme je od sedam ujutru pa do 22 časa. Neke čuvaonice, što se može pronaći na njihovim sajtovima, po potrebi rade i duže. A ima i onih u kojima dete može da prenoći. Ono što je roditeljima najvažnije je da nema zakazivanja. Nema čekanja na red, nema pozivanja i pitanja poput: da li ima mesta, slobodnih termina, radite li vikendom... Dakle - platiš i dovedeš dete, prosto i jednostavno.

Čuvaonice imaju kreativne radionice za svu decu - kako za mlađe tako i za one starije. One koje rade u kućnim uslovima imaju dvorište i opremljen sportski teren za fudbal i košarku. Pored prostorije u kojoj deca borave, tu je i soba za odmor, odnosno spavanje. Deca u čuvaonici mogu i da ručaju, sve zavisi koliko dete ostaje na čuvanje.

Čuvaonice uglavnom (ne sve) organizuju rođendane, imaju i tematske radionice sa profesionalcima (na primer vajanje, rok muzika za decu, nauka, reciklaža). Za razliku od vrtića, u većini čuvaonica nema keteringa, odnosno spremljene hrane za mališane, nego roditelji sami donose hranu koju pripremaju. Naravno, ako dete ostaje duže ili ako dolazi na čuvanje na ceo dan ili pre ručka.

Foto: Shutterstock

Najčešće od jutra pa do ručka

U jednoj Fejsbuk grupi u kojoj roditelji razmenjuju iskustva o bebisiterkama, traže ih ili se raspituju o nekoj opciji čuvanja dece, navodi se da mame i tate mahom ostavljaju decu vikendima ili radnim danima od ujutru pa do podneva. Roditelji pišu da imaju pozitivno iskustvo sa ovim mestima, te da im se najviše dopada što su deca non-stop zauzeta nekim "dečijim obavezama", te ni ne razmišljaju o polasku kući.

Kažu i da pojedine čuvaonice imaju ugovoren ketering, ali da je kod takvih pravilo da se dan ranije najavi dolazak deteta, ukoliko je u planu da ostane duže.

Cena po satu i do 900 dinara

Većinu roditelja kad pomisli na čuvaonicu prvo proveri kolika je cena čuvanja deteta po satu, a kako se vidi na sajtovima nekoliko njih, cena se kreće od 600 dinara pa do 900. Cena zavisi od lokacije na kojoj se nalazi čuvaonica, kao i aktivnostima koje pruža deci. Veća je i kada dete ima organizovan obrok.

Cena se, kako se vidi, ne menja kada je u pitanju noćenje deteta.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.