Srbi sve više štede u dinarima! Kamata u domaćoj valuti viša nego u evrima - Evo koliko možete da uštedite za jednu godinu

Naši građani sve više štede u domaćoj valuti, podaci su Narodne banke Srbije (NBS). Tokom prvih sedam meseci ove godine, dinarska štednja je porasla za 27,7 milijardi dinara ili za 20,1 odsto. Iz NBS navode da je štednja u dinarima u poslednjih 12 godina povećana više od devet puta, a da za godinu dana na oročenu dinarsku štednju može da se zaradi 3.000 dinara više nego na štednju u evrima.

Tome je, kako su naveli u nacionalnoj banci, najviše doprineo stabilan kurs dinara. Prema najnovijim podacima, u poslednjih godinu dana, dinarska štednja je imala rast od 53,6 milijardi dinara ili 48 odsto i dostigla je svoj najviši nivo od 165,6 milijardi dinara. Takođe, nova polugodišnja analiza isplativosti dinarske i devizne štednje urađena za period od juna 2012. do juna 2024. godine pokazala je da je dinarska štednja u poslednjih 12 godina bila isplativija od devizne štednje, kako kratkoročno, tako i dugoročno.

Veća kamata na dinare

Isplativost je veća i zato što su kamatne stope na dinarsku štednju više nego na onu u evrima, a takođe se i prihodi od kamate na deviznu štednju oporezuju 15 odsto, što smanjuje zaradu.

- Pozitivne promene ostvarene su i u strukturi dinarske štednje u vidu rasta dugoročnih depozita, koji su povećani sa dve milijarde dinara u junu 2012. godine na 36,6 milijardi dinara u junu 2024. godine. S obzirom na to da je dinarska štednja rasla brže od devizne, njeno učešće u ukupnoj štednji poraslo je sa 1,89 odsto u junu 2012. godine na 8,41 odsto u junu 2024. godine - rekli su u NBS.

Foto: Shuterstock

Kada je reč o deviznoj štednji, iz NBS navode da je ova štednja u proteklih 12 godina skoro udvostručena, sa 7,9 milijardi evra u junu 2012. godine na 15 milijardi evra u junu 2024. godine.

Prosečan iznos devizne štednje po ulogu krajem juna iznosio je 3.162 evra. NBS je takođe analizirala koja štednja je isplativija, i došli su do zaključka da je zarada viša na položene uloge u domaćoj valuti.

- Dinarska štednja oročena na godinu dana bila je isplativija od odgovarajuće štednje u evrima. Štediša koji je od juna 2023. godine štedeo u domaćoj valuti, na uloženih 100.000 dinara, dobio bi u junu 2024. godine skoro 2.900 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio protivvrednost od 100.000 dinara u evrima - objasnili su u Narodnoj banci.

Foto: Shutterstock

Poverenje u dinar

Rast štednje u Srbiji, posebno u dinarima, stručnjaci objašnjavaju prvenstveno poverenjem u finansijski sistem države.

Mihajlo Rabrenović, stručnjak za strategijski menadžment, kaže da je Srbija u proteklim godinama postigla značajnu ekonomsku stabilnost, što uključuje i stabilan kurs dinara.

- Naravno da se takvo stanje odrazilo i na mogućnost građana da štede. Dinarska štednja je značajno povećana i zbog viših kamata, kao i zbog toga što se na zarade od štednje u domaćoj valuti ne plaća porez. Stabilnost dinara je ohrabrila građane da više štede u domaćoj valuti. Zatim, jedan od razloga je i povećanje poverenja u domaće banke i finansijski sistem generalno, što podstiče štednju. Mnogi građani osećaju veću sigurnost kada ulažu u dinarima usled bolje regulatorne politike i osiguranja depozita - navodi Rabrenović.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.