Profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović upozorava: Lažnim činjenicama o "Jadru" podstiču paniku među ljudima!

Sa jedinstvenim nalazištem kvalitetnog litijuma, bogatom rudarskom tradicijom i blizinom evropskog tržišta Srbija ima šansu da postane važan deo lanca e-mobilnosti u Evropi. Međutim, umesto da se o potencijalnom rudniku litijuma povede rasprava na osnovu činjenica, mnogi i dalje baziraju svoje mišljenje na emocijama i dezinformacijama.

Dodatnu zabunu u javnosti izazivaju sumnje u stavove stručnjaka. Pod lupom se sada našao rad hemičarke Dragane Đorđević i njenih saradnika , objavljen u naučnom časopisu Nature – Scientific Reports, koji je za protivnike iskopavanja litijuma „krunski dokaz“ zašto ne treba kopati litijum u dolini Jadra.

Problem s metodologijom i činjenicama

Grupa stručnjaka, među kojima su ugledni profesori beogradskog univerziteta, zatražila je ispravku ili povlačenje pomenutog rada. U dopisu upućenom uredništvu časopisa, oni navode da rad sadrži nedosledno primenjenu naučnu metodologiju i pogrešno interpretirane činjenice koje su dovele do naučno neutemeljenih zaključaka.

Redovni profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović, jedan od stručnjaka koji su se obratili uredništvu pomenutog časopisa, kaže da nikada ne bi reagovao na neki rad da cela ova tema nije ovoliko ispolitizovana.

- U tom radu se vidi da neke stvari koje su publikovane zaista ne odgovaraju istini ili su tako prikazane da predstavljaju manipulaciju i podižu zabrinutost, pa i paniku među ljudima koji žive u tom kraju - objasnio je gostujući na RTS profesor Jovović, koji je i jedan od rukovodilaca na izradi studija o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta „Jadar“.

Možda najozbiljniji primer manipulacije, kako navode dr Jovović, jeste način na koji su povišene vrednosti arsena, bora i litijuma u uzorcima vode predstavljene kao posledica istraživanja koje je sproveo Rio Tinto. Jovović naglašava da autori nisu predstavili zatečeno stanje. Takođe nisu uzeli u obzir da su ovi nivoi prirodni fenomeni u dolini Jadra, niti su spomenuli nasleđeno zagađenje iz 2014. godine kada je došlo do pucanja brane u rudniku Stolice, koje je dovelo do ispuštanja jalovine i zagađenja zemljišta i voda nizvodno od reke Jadar.

Manipulacija referencama

Rad pod naslovom "Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u Zapadnoj Srbiji", čije se povlačenje traži, sadrži brojne netačne podatke, naveli su u dopisu profesori Rudarsko-Geološkog i  Mašinskog fakulteta i glavni naučnik Rio Tinta dr Najdžel Stjuard.

Jedan od njih je „podatak“ koji se često provlači u medijima i na društvenim mrežama – da bi  projekat zauzimao između 2.031 i 2.431 hektara, iako je odavno javno dostupna činjenica da centralno područje projekta s rudnikom i fabrikom obuhvata 220 hektara, a ukupno sa deponijom industrijskog otpada 388 hektara.

Netačna je i tvrdnja da će se industrijski tečni otpad odlagati u blizini reka Korenita i Jadar, koje su sklone plavljenju. Istina je da se predložena lokacija nalazi izvan plavnog područja, te da će se odlagati čvrsti, a ne tečni otpad. 

U pokušaju da dokažu neke tvrdnje, autori rada čije se povlačenje traži mešaju „babe i žabe“, pa tako da bi dokazali da je vađenje litijuma iz čvrste stene najopasnije referišu na studiju koja se bavi isključivo dobijanjem litijuma iz slane vode.

Ove netačnosti i manipulacije referencama dodatno zbunjuju javnost i skreću fokus sa činjenica.

Mogući uticaji rudnika, fabrike i deponije na životnu sredinu detaljno su opisani u nacrtima studijama o proceni uticaja na životnu sredinu koji su već više od dva meseca javno dostupni.
Profesor Jovović naglašava da je „Jadar“ projektovan tako da omogući suživot rudnika i poljoprivrede.

- Ono što mogu u jednoj rečenici da kažem to je da ne postoji razlog da se ne nastavi poljoprivreda iznad rudnika, pored industrijskog postrojenja. Na 100 metara od kapije ili 200 metara od kapije tog rudnika i dalje ćete moći da gajite kukuruz na poljoprivrednoj zemlji - ističe profesor Jovović.

Objavljivanje netačnih podataka, bez adekvatnog konteksta, stvara lažnu sliku o projektu „Jadar“ i njegovom uticaju na životnu sredinu. S obzirom na to da su dezinformacije postale toliko rasprostranjene, važno je da se svi učesnici u diskusiji o Projektu „Jadar“ fokusiraju na realne podatke i činjenice kako bi se izbegle dalje zabune i polarizacija javnosti o projektu koji, po oceni mnogih, predstavlja šansu veka za Srbiju.