Sve manje dece hoće u zanatlije: Ni siguran posao, ni dobra plata ne mogu da popune klupe, ovi smerovi su ugašeni

Ni posle drugog upisnog roka, neke stručne škole u Beogradu nisu uspele da popune sva mesta.

Dok sa jedne strane istraživanja pokazuju da tržištu najviše nedostaju automehaničari, vulkanizeri, mesari, frizeri i pekari, budući đaci ta zanimanja ne biraju rado. Čak ni siguran posao ni dobra plata nisu dovoljno jak razlog da se klupe popune. Hoće li treći upisni rok, koji je u toku, nešto promeniti?

U srednjim stručnim školama u kojima ima mesta, juče i danas organizovan je treći upisni rok. Međutim, ni to im neće pomoći da popune odeljenja za zanimanja koja su, ne tako davno, bila najpopularnija, pa su mnogi učenici ostajali ispod crte.

Među njima su pekar, mesar, keramičar, obućar. Tako se u obrenovačkoj Poljoprivredno-hemijskoj školi za mesara i pekara prijavilo samo njih šestoro, a u Građevinskoj školi Beograd za keramičara samo petoro.

Odeljenje - samo od više zanata

U prvom upisnom roku, na smer obućar upisao se jedan učenik, u drugom 6, pa će, ako ih spoje sa galanterima, kojih ima 14, moći da oforme odeljenje. Ovakvoj gimnastici pribegavaju i u drugim školama.

"Najkritičnija situacija je kod operatera osnovnih građevinskih radova. Radi se o zanimanju koje obuhvata zidara, tesara i armirača, znači tri u jedan. Samo što je taj naziv, da kažem, došao nešto kasnije, nažalost, nije najsrećniji i možda i to izaziva zabunu kod roditelja prilikom upisa. Ove godine smo potraživali 15 učenika, odnosno polovinu odeljenja, jer smo napravili kombinaciju da u jednom odeljenju budu zajedno sa rukovaocima građevinskom mehanizacijom koji je najtraženiji profil, da bi uspeli da zadržimo i taj manji broj upisanih u tom jednom odeljenju", kaže Rade Zejak, direktor Građevinske škole.

Zanimanja koja više ne postoje

Iako je poljoprivreda razvojna grana, malo je onih koji bi da se školuju u poljoprivrednim školama. Isto je i u građevinskim školama, u kojima su neka odeljenja ugašena, jer se tri godine nije upisao nijedan učenik. A minimum je 15 da bi se formiralo odeljenje.

"Konkretan primer je tehničar za izvođenje završnih radova u Građevinskoj školi. To znači i da ste keramičar i vodoinstalater i zidar, bukvalno sve za građevinske poslove. Pošto više puta nisu upisivali četvrti stepen, ove godine zanimanja više ne postoje", kaže Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.

Ipak, ove godine povećano je interesovanje za upis u srednje stručne škole u odnosu na prethodne godine. Posle zatišja, opet se traži mesto više za zanimanja: bravar-varilac, električar, tehničar vazdušnog saobraćaja, forenzičar, kuvar, konobar, hotelski tehničar. Tu je za jedno mesto konkurisalo po četvoro osmaka.

U Barajevu je oformljeno novo odeljenje za instalatera vodovoda, grejanja i klima-uređaja i popunjeno u prvom upisnom roku.

Na odluku o tome šta će učenik upisati, utiče mnogo faktora: uspeh u školi, mogućnost brzog zaposlenja, zarada. A sve to ima uticaja i na škole. Neka zanimanja se gase, druga su opet u modi.