Kako da dobijete 10.000 evra od države? Top 5 novih biznisa koje možete da pokrenete

Ranijih godina veliki broj ljudi napuštao je sela i odlazio u gradove. Taj trend ni danas nije potpuno iskorenjen, ali dobra vest je da u poslednje vreme imamo građane koji se ipak odlučuju da se vrate na selo i tamo započnu život sa svojom porodicom.

Razne državne pomoći i subvencije dosta su uticale na to.

Neke od subvencija koje je država obezbedila su subvencije za kupovinu kuće na selu koja traje već par godina unazad, pored toga država je obezbedila i dodatnu pomoć koja se tiče pokretanja biznisa na selu, jedna od poslednjih pomoći države je Program podrške za razvoj preduzetništva žena na selu za 2024. godine.

Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu, rekao je ranije za Blic da će rebalansom budžeta biti izdvojena dodatna znatno veća sredstva.

Koji biznis pokrenuti na selu?

Pitali smo ga i kakvo je interesovanje, odnosno, koje biznise su u prethodnom periodu pokretali oni koji su rešili da razvijaju sela.

"Najrazličitije vrsta poslova. Njima je ostavljeno da se u skladu sa svojim znanjem i veštinama, opredele", naveo je on.

Pored poslova vezanih za poljoprivredu, (voćnjaci, vinogradi, povrtnjaci, pčelinjaci itd), tu su i različiti stari i novi zanati, etno-turizam. I što je posebno zanimljivo - grade se vodenice.

"Već je stiglo stotinak zahteva za obnovu vodenica. Prisutna su i nova zanimanja karakteristična za 21. vek – IT i rad od kuće (programeri, marketinški stručnjaci). Široka je lepeza čime se bave i od čega žive novi stanovnici naših sela", naveo nam je ministar.

Ko ima pravo da se prijavi za 10.000 evra?

Pravo na ovu dodatnu pomoć za razvoj sela, prema ranijem objašnjenju ministra, imaju fizička lica sa određenim zanimanjem koja bi mogla da podigne produktivnost sela. Uglavnom se odnosi na zanate i proizvodnju proizvoda koji su značajni za lokalnu zajednicu.

"Do 10.000 evra dodeljujemo zainteresovanima koji imaju korisne ideje za unapređenje života na selu. Reč je o fizičkim licima sa određenim zanimanjem. Pre svega mislimo na obnovu i revitalizaciju zanatstva kao privredne grane (obnova starih zanata ali i novih čiji su proizvodi neophodni članovima lokalne zajednice). Zalažemo se za promenu odnosa prema zanatstvu kao privrednoj grani koji je značajna za opstanak seoskih sredina", rekao nam je ministar.

Zainteresovanost za seoske kuće, inače, postoji u svim krajevima Srbije, ali prednjači AP Vojvodina, gde su naselja i katastri uređeniji. Najviše kuća je useljeno u Somboru – čak 151, a selo – rekorder je Bačko Petrovo Selo sa 82 kuće.

U tom selu je otvoren i dečji vrtić. Ističem selo Željušu, na jugoistoku Srbije, gde je 12 kuća useljeno samo u jednoj ulici. Kuće smo dodelili i u Medveđi i Bujanovcu ali i u selima Knjaževca, Dimitrovgrada, Pirota.

Program podrške za razvoj preduzetništva žena na selu

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Jelena Žarić Kovačević, ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski i pomoćnik ministarke privrede Katarina Obradović Jovanović prezentovale su danas meštankama sela Glušci, u opštini Bogatić, projekte resornih ministarstava, kao i Program podrške za razvoj preduzetništva žena na selu za 2024. godinu.

Pored toga što je istakla značaj da žene treba da se podstiču i ohrabre da razvijaju preduzetničke ideje, ali i da ih realizuju, ministarka Žarić Kovačević je predstavila projekte Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, naročito Budžetski fond koji teži da preko javnog poziva podrži, pre svega, infrastrukturne projekte u lokalnim samoupravama.

Takođe, ona je podsetila i da MDULS sprovodi veoma važan projekat uspostavljanja jedinstvenog upravnog mesta. Objasnila je da je ideja da se centralizuju i povežu usluge, i da na taj način građani i privredni subjekti mogu na jednom mestu, bez šetnje od šaltera i šaltera, da ostvare prava.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.