Posle "Temua", stiže još jedna kupoholičarska groznica: Šta u Srbiju donosi "Šejn"?

Ako ste i uspeli u nemogućoj misiji, da ignorišete agresivne reklame onlajn trgovca Temu, i ništa ne kupite – stiže novi izazov: gigant ultra brze mode Šejn (Shein).

Vest da će potrošačima u Srbiji uskoro biti dostupno naručivanje robe sa kineske modne platforme, zahvaljujući bilateralnom sporazumu koji je Pošta Srbije zaključila sa Mađarskom poštom 14. avgusta, obradovala je kupoholičare, ali i zabrinula trgovce i ekološke aktiviste.

Jer, ovu platformu, koja poput mlađeg "Temu-a", zadovoljava želju potrošača za jeftinom kupovinom, prate brojne kontroverze, od optužbi za loš tretman radnika do kritika zbog negativnog uticaja na lokalne trgovce, ali i na životnu sredinu.

Ko je "Šejn" – Nema fizičke prodavnice

"Šejn" je osnovan u Kini 2008. godine, a od 2022. godine postao je najveći svetski trgovac brze mode. Mušterije su uglavnom u SAD, mada kompanija izvozi u 150 zemalja širom sveta.

Prema proceni "Foreksa", "Šejn" je u martu prošle godine bio vredan 66 milijardi dolara. Godinu ranije, procenjen je na 100 milijardi dolara, međutim, pad ulaganja u čitavom sektoru doveo je do kreditne krize za mnoge tehnološke kompanije, uključujući Šejnovog konkurenta "Pinduoduo", napominje "Foreks".

Platformu je 2008. osnovao preduzetnik Kris Su, rođen u SAD, po zanimanju SEO specijalista, čime se objašnjava i poslovni model kompanije. Kako prenosi Rojters, na prvi pogled, "Šejn" izgleda kao običan onlajn prodavac. Ali kompanija zapravo trguje podacima.

Prikuplja informacije o tome kako korisnici pretražuju i šta im privlači pažnju, zatim te informacije prosleđuje na adrese oko 5.000 proizvođača, koji mogu kreirati proizvode u malim serijama koji se prodaju na "Šejnovoj" platformi. Za razliku od tradicionalnog prodavca, "Šejn" nema teret masovne proizvodnje, mrežu fizičkih prodavnica ili gomile neprodate odeće.

Foto: Shuterstock

Razlike između "Šejna" i "Temua"

"Temu" je za samo nekoliko meseci koliko je dostupan na srpskom tržištu napravio bum, slično kao na svakom drugom gde se pojavio. Ali, obe platforme su zapravo ostvarile veliki uspeh najpre u SAD. Izveštaj iz juna 2023. godine otkrio je da su zajedno slali skoro 600.000 paketa dnevno u SAD.

Uprkos brojnim sličnostima, od zemlje porekla do niskih cena, ima i razlika. Izbor proizvoda u Šejnu je manji nego u "Temu", a najveći deo proizvoda čini ženska, muška i dečja garderoba kao i kozmetika i stvari za kuću.

Letnje haljine mogu se naći za 7.64 evra, svečane haljine za 21.49 evra, muška vodootporna jakna za 9.99 evra, dečja komplet trenerka za 10.99 evra. Poklonice šminkanja obradovaće bogata ponuda u kojoj se 15 sunđera za šminku može pazariti za 3.38 evra, 13 četkica za šminkanje za 2.25 evra, a rumenilo u stiku staje 3 evra. Kome je draže kuvanje, pronaći će dispenzer za ulje za 0.64 evrai presu za beli luk koja košta 2.5 evra.

Ako vam je i to previše, "Šejn" daje 30% na prvu kupovinu i još 15% na kupovinu preko aplikacije.

Foto: Shuterstock

Oba trgovca ulažu mnogo u marketing, s tim što se "Šejn" više oslanja na influensere. Društvene mreže su prepune "Sheinhaul" videa u kojima modni blogeri, influenseri, rijaliti zvezde pokazuju pratiocima svoje pakete iz Šejna.

Većina korisnika "Temua" kaže da su im paketi stigli za dve nedelje, nekad i kraće, što je standardna isporuka i "Šejna" za EU. Ali, dok "Temu" garantuje besplatnu dostavu za sve isporuke, kod Šejna je ona u EU besplatna za porudžbine vrednije od 24.99 evra.

"Temu" je bolji i u pogledu vraćanja proizvoda jer daje duži rok, 90 dana od kupovine, tri puta više nego "Šejn".

Kontroverze – Smena od 18 sati, toksini u odeći

Mada se obe kompanije suočavaju sa kritikama zbog kvaliteta proizvoda, u kontroverzama koje ga prate pobedu zasad odnosi stariji i duže prisutni Šejn. "Prava cena Šejna koju niko nije spreman da plati", "Zašto je Šejn loš", "Šejn je mnogo gori nego drugi modni brendovi" - samo su neki od naslova koji su prethodnih godina objavljivani o gigantu.

"Šejn" proizvodi toliko novih proizvoda, po nekima između 35.000 i 100.000 dnevno, da je za njega izmišljen novi termin – ultra brza moda jer brza moda više nije dovoljan.

Brza upotreba novog poliestera od strane proizvođača i velika potrošnja nafte proizvode istu količinu CO2 kao otprilike 180 termoelektrana na ugalj, pa "Šejn" godišnje u atmosferu emituje 6,3 miliona tona CO2, prema izveštaju "Synthetics Anonymous 2.0" o održivosti u modi.

Nisu ga zaobišle ni optužbe za toksine u odeći, a najozbiljnije su one za kršenje prava radnika, koji, prema istraživanjima, neretko rade u fabrikama bez prozora i izlaza za slučaj opasnosti.

Foto: Shutterstock

Dokumentarac britanskog Kanala 4 otkrio je da su zaposleni radili smene od 18 sati. U jednoj fabrici radnici su zarađivali dnevnu osnovnu platu od 20 dolara, koja bi se potom smanjivala za 14 dolara ako bi bilo koji komad odeće imao greške.

Švajcarska organizacija "Publij Aj" objavila je detaljan izveštaj u kojem je optužila kompaniju za kršenje kineskih zakona o radu. Grupa je angažovala nezavisne kineske istraživače da prate proces proizvodnje i pakovanja "Šejna" u Kini i Evropi i otkrila da su mnogi radili u neformalnim fabrikama postavljenim u stambenim zgradama.

"Šejn" je priznao kršenje propisa u vezi radnih sati na dva mesta i obavezao se da će uložiti 15 miliona dolara u poboljšanje standarda u fabrikama svojih dobavljača.

Treba li da se brinu trgovci odećom?

Osim ekoloških i aktivista za prava radnika, zabrinuti su i lokalni trgovci. Prošlogodišnji izveštaj "22seven Insights" pokazuje koliko "Šejn" počinje da negativno utiče na maloprodaje odeće u Južnoj Africi.

Izveštaj je pokazao da su kupci koji pazare na kineskoj platformi (većinom žene) potrošili 20% svog ukupnog budžeta za odeću i obuću kod ovog kineskog prodavca, što smanjuje iznos koji troše kod lokalnih trgovaca. Zato ni ne čudi da je industrija odeće u Južnoj Africi pozdravila nove regulative vlade o de minimus pravilima koja će kineskim prodavcima, kao što su "Temu" i "Šejn", učiniti skupljim da uvoze robu.

Slično bi se moglo desiti i u Evropi. Prema pisanju "Fajnenšl Tajms", EU priprema planove za uvođenje carina na jeftinu robu uvezenu iz Kine.

Moguća promena dolazi usred rastuće zabrinutosti zbog sve veće konkurencije sa kineskih tržišta, koja ne plaćaju uvozne carine na artikle male vrednosti.

U EU, prag za carinu je 150 evra, što omogućava prodavcima kao što je "Šejn" da šalju proizvode direktno iz inostranstva kupcima na tim tržištima bez plaćanja carine.