Za srpskim ćilimom ludi i Britanci: Čuvari tradicije vladaju zanatom kom se dive mnogi širom sveta

Sombor i njegova okolina svetski su poznati i po ćilimu. Tradicionalna rukototvorina žena iz zapadne Bačke, odnosno iz sela Stapar neizostavni je diplomatski poklon pokrajinske i republičke Srbije, ali i Narodne skupštine.

Stapar govori tajnama i legendama, a u njima su izvori reči. Svaku pretvore u nit, strpljivo prepliću najlepše šare, tkaju sećanja, priče i predanja, koja se prenose stolećima. Za par ćilimova, kažu, moglo se kupiti jutro zemlje, bio je merilo bogatstava porodice.

- Bogate kuće su imale ćilime, a siromašne su imale ponjavice. Stapar još uvek ima starih ćilima oko 1.500 komada svaka kuća. To je nematerijalno kulturno nasleđe koje se prenosi s kolena na koleno i dan danas - navodi Mira Kovačev, predsednica Udruženja "Staparska ruža".

Da bi se sačuvale autentično staparsko ćilimirastvo, Verica, Mira i Ljiljana krenule su stopama svojih čukunbaka. Osnovale udruženje i posle pet decenija pauze, oživele i razboj i ćilim.

- Treba nam oko 600 radnih sati da se izaatka jedan tako veliki ćilim. Ja i kolegnica smo tkale taj ćilim. Zahtevno je, provodile smo po 8 sati, sedele i tkale - ističe Ljiljana Boškov, tkalja iz Stapara.

Verica Mijatović, takođe tkalja dodaje:

- Teška je tehnika klečana, samim tim što mi imamo puno detalja, puno ruža, puno kolorita. Ruža sama ima minimum tri nijanse, isto tako i list i onda to zahteva i vreme.

Foto: Printskrin RTS

Potrebno mnogo vremena i truda

Iako su gledale bake i majke, trebalo im je vreme da savladaju zanat. Najlakše je kažu tkati. Najvažnije, naučiti nasnivanje. Ima tu i matematike od izračunavanja dužine i širine niti, veličinu brda.

- Da uklopiš i detalj i tu ružu u 40 santimetara, 60, 20. To sve moraš unapred da proračunaš da bi znao i da ta ruža bude centrirana i da ima sve svoj početak i kraj i mora da izgleda lepo. Baš po ruži i motivima cveća prepoznatljiva je Bačka rukotvorina. Garancija kvaliteta, oznaka “Najbolje iz Vojvodine" - objašnjava Verica.

Ćilim se nekada tkao od vune ovaca rase cigaja i bio je ili beo ili siv. Kasnije se streka farbala i dobijan je raskošan kolorit. Staparski ćilim bio je obavezan deo devojačkog štafira i poklanjao se kumu na venčanju.

Kao diplomatski poklon stigao je širom sveta. Mnogima je zapao za oko, pa i princu Čarlsu, prilikom posete Novom Sadu pre osam godina. Deo porodičnog nasledja porodice Milić, završio je u Bakingemskoj palati.

- Stiglo mi je pismo godinu dana kasnije u kome se princ Čarls današnji kralj zahvaljuje meni na poklonu koji sam poslao i on i njegova porodica žele mi dobro zdravlje i mnogo sreće i uspeha u životu - naglašava Dejan Milić, iz Stapara.

Foto: Printskrin RTS

Sofija Kovačev, iz Stapara je podmladak koji nastavlja magiju tkanja i kaže da je ponosna na sebe što se uključila na vreme u Udruženje:

- Sada znam da tkam i mogu to znanje da prenesem i na druge mlade ljude.

Ćilim se i danas stavlja na fijaker, kada prohoda dete prelazi preko njega da bi mu život bio posut cvećem, prisutan je i u činu venčanja. U Staparu, uz zvuk razboja i šum struna nasleđe, živi.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.