Godišnje 200 slučajeva zlostavljanja pasa i mačaka: "Dete koje zlostavlja životinje može da postane psihopata"

Kakav je to čovek koji može da povredi nemoćnu životinju, pitamo se sve češće posle snimaka na društvenim mrežama i vesti koje govore o mučenju životinja.

Da li samo kazna od takvih osoba može da napravi ljude? Nasilje nad životinjama je vidljivije zahvaljujući kamerama i snimcima sa mobilnih telefona, ali je stvaran broj slučajeva verovatno mnogo manji od broja prijavljenih nasilnika, i daleko manji od broja osuđenih počinilaca. Tako, na godišnjem nivou u Srbiji bude prijavljeno 200 slučajeva, a osuđenih nasilnika je tek deset odsto.

Proteklih dana priča se o ženi koja je automobilom pregazila komšijinog psa. Da je to bilo namerno, kako kažu komšije, dokazuje snimak na kojem se vidi da žena nije usporila ni zaustavila auto. Belka je nekako uspela da se izvuče ispod točkova, ali sa polomljenim prednjim šapama. Osoba koja može da povredi životinju, može da povredi i čoveka.

"Zlostavljanja životinja u najranijem uzrastu je indikator buduće psihopatologije"

- Sama činjenica da nemaš u sebi ideju da nešto što ti radiš može da ugrozi nekoga drugoga znači da neko nije vodio računa o tebi u tom smislu kad su deca u pitanju, tako da taj poriv zlostavljanja životinja u najranijem uzrastu je zapravo indikator buduće psihopatologije, vrlo ozbiljno treba povesti računa o tome, postoje istraživanja i dokazi o tome da su serijske ubice imali istoriju zlostavljanja životinja - kaže Radmila Vulić Bojović, psiholog.

"Uhapšene su tri osobe, sumnja se na ubijanje i zlostavljanje pasa", "Na desetine pasa i mačaka otrovano na Kosmaju", "Prebio dva od devet pasa koje je čuvao" - kada čujemo ovakve vesti pomislimo, kakvi su to ljudi.

Koliko je ljudi kažnjeno

Godišnje se u Srbiji u proseku prijavi 200 takvih krivičnih dela. Samo 10 odsto počinilaca bude osuđeno.

- Često su u pitanju nepoznati učinioci ili nedostatak dokaza da bi mogli da osudimo neko lice, tako da otprilike od tih 10 posto osuđenih uglavnom su uslovne osude, novčane kazne, a izuzetno zatvorske kazne koje su ovim delom predviđene u trajanju do dve godine, a kada je u pitanju ubijanje većeg broja životinja, kao i zaštićene vrste onda je zatvorska kazna do tri godine zatvora - kaže prof. Vladimir Nešić sa Katedre za sudsku veterinarsku medicinu.

Vlasnici i očevici ovakve slučajeve uglavnom prijavljuju Komunalnoj miliciji ili udruženjima za zaštitu životinja. Međutim, kako građani tvrde, svi im govore da za to nisu nadležni i da o tome treba da obaveste MUP, budući da je u pitanju krivično delo.

- Dešavalo se da smo mi podnosioci neke prijave, mnogo češće dajemo savete građanima kako da napišu prijavu, šta da urade i da onda oni sami pokrenu tužbu - kaže Sanja Radosavljević iz "Enimal reskju Srbija".

- U svim tim situacijama se obavezno obaveštava policija koja upućuje oštećene da se izvrši obdukcija na nekom od fakulteta ili Instituta veterine u Srbiji i na taj način obezbede dokazi da bi mogli dalje procesuiraju ti osumnjičeni za to krivično delo - dodao je profesor Nešić.

Prekršaj je i zanemarivanje pasa, a do toga često dolazi i zbog neznanja vlasnika.

- Kada su bile ove velike vrućine imali smo jako veliki broj upita kome građani da se obrate jer vide vlasničke životinje koje su vezane na izuzetno kratkom lancu od metar, dva, gde nemaju vode, hrane, adekvatno sklonište od sunca. To je isto zanemarivanje koje je kažnjivo - navela je Sanja Radosavljević.

Pre više od 10 godina postojala je inicijativa Gradske uprave da se, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, oformi policija za životinje, ali to se nije desilo.