Nastavnici će predavati po dva predmeta? Nova školska godina u Srbiji, ali stari problem, oglasila se ministarka

U novu školsku godinu koja je nedavno počela, mnoge škole u Srbiji ušle su sa starim problemom - manjkom nastavnika za pojedine predmete.

Godinama unazad direktori na sve strane traže predavače matematike, fizike, informatike, nemačkog i engleskog jezika. Nastavni kadar se traži putem oglasa i preko društvenih mreža, a na skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) pre nekoliko meseci istaknuto je da će Srbiji u narednih pet godina nedostajati 7.000 nastavnika.

Međutim, kako bi se ovaj problem bar donekle prevazišao, prosvetne vlasti najavljuju novo rešenje - dvopredmetno angažovanje nastavnika.

"Ministarstvo razmatra mogućnost da nastavnici srodnih predmeta, na primer fizike i matematike, predaju oba predmeta. O tome ćemo razgovarati i sa nastavničkim fakultetima koji inicijalno obrazuju ove kadrove", rekla je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović za "Novosti".

"Fakulteti bi morali da idu u novu akreditaciju"

Međutim, na fakultetima kažu da je dvopredmegtno anagažovanje nastavnika trenutno neizvodljivo, pa tako prof. Matematičkog fakulteta Miljan Knežević ističe da oni nemaju studijske programe sa diplomama tog tipa.

"Na Matematičkom fakultetu student može dobiti diplomu u čijem će dodatku biti zapisan modul profesor matematike ili profesor matematike i informatike. Oba pomenuta modula sadrže maksimalno dva osnovna kursa koji imaju veze sa fizikom, pa svršeni studenti tih programa/modula ne mogu biti kvalifikovani za izvođenje nastave iz fizike. I na Fizičkom fakultetu je identična situacija", objašnjava prof. Knežević.

Dakle, kaže sagovornik, u tom slučaju svi fakulteti bi morali da idu u novu akreditaciju i tome prilagode svoje studijske programe.

"To je proces, dok se izvede prva generacija proći će svi vozovi", smatra prof. Knežević.

Problem i na Filološkom fakultetu

Ni na Filološkom fakultetu ne postoje dvopredmetne studije, a dekan Iva Draškić Vićanović ističe da akademci studiraju engleski, nemački, italijanski i to mogu da predaju u školama. Uz te jezike imaju pomoćni jezik koji se ne studira, već se uči kao pomoćni.

I Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija smatra da dvopredmetno angažovanje nastavnika nije rešenje za problem manjka kadrova, ali očekuje da bude uvedeno.

Markov ističe da bi bolje rešenje bilo da se otvori novi studijski program na kome bi se školovali nastavnici koji mogu predavati više predmeta.

"Takvih programa ima u svetu, ali kod nas nema, jer se na našim univerzitetima školuju nastavnici samo pojedinačnih predmeta. Ali, pitanje je da li bi bilo interesovanja za takav program, ako znamo da su smerovi i fakulteti koji školuju nastavnike gotovo prazni", kaže sagovornik.

Nedostaju nastavnici iz matematike, fizike i informatike

Inače, prema podacima Ministarstva prosvete, u nastavi nedostaje oko 700 nastavnika matematike, 300 nastavnika fizike i 200 nastavnika informatike.

Ministarsvo prosvete je ranije počelo da stipendira studente koji se školuju za prosvetne radnike. Sada te stipendije iznose oko 20.000 dinara, a od 1. oktobra počinje prijavljivanje za te stipendije.

Problem je, kako kaže ministarka, što je slična situacija i u regionu, tako da nema univerzalnog modela koji bi se mogao primeniti.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.