"Istina je, i bogati plaču": Jeleni je banka greškom uplatila mnogo novca, evo šta treba da uradi

Jednoj Jeleni uplaćeno je na račun kako ona kaže, "mnogo" novca greškom banke. Opet se postavilo pitanje, šta raditi u takvoj situaciji, odnosno, da li sme da podigne taj novac.

"Uplaćeno mi na račun mnogo novca, greškom, na nalozima ne postoji trag, pogrešila službenica, a istražila je na moju inicijativu. Evo idem u banku da vraćam i plačem", podelila je Jelena na društvenoj mreži X.

Njen slučaj nije usamljen, i nedavno jedan korisnik bankarskih usluga doživeo je takav slučaj i odlučio da podeli sa medijima, a Narodna banka Srbije (NBS) je imala svoj odgovor na takvu situaciju.

Na račun u ban­ci upla­će­n mu je iznos od 112.000 di­na­ra, koji je vi­deo preko aplikacije mobilnog bankar­stva. Nakon dva sa­ta, ban­ka je ski­nu­la taj iz­nos sa ra­ču­na, te se zapitao ima li banka pra­vo da bez nje­go­vog zna­nja ski­ne pa­re sa istog. Po­što či­ta­lac ne tvr­di da su te pa­re nje­go­ve, uz pret­po­stav­ku da se ra­di o gre­šci ban­ke, šta bi se de­si­lo da je či­ta­lac u ta dva sa­ta po­di­gao novac? Na ko­me je te­ret dokazivanja u toj si­tu­a­ci­ji?

U Na­rod­noj ban­ci Sr­bi­je tom prilikom su odgovorili za list Politika da im se či­ni da ovo pi­ta­nje po­la­zi od pogrešne pret­po­stav­ke da je u re­du da kli­jent ban­ke ko­ji je gre­škom ban­ke ili pla­ti­o­ca do­bio tu­đi no­vac na svoj ra­čun, po­dig­ne taj no­vac.

 

 

"Najpre uka­zu­je­mo da si­tu­a­ci­ja u ko­joj ne­ko li­ce, zna­ju­ći da no­vac nje­mu ne pri­pa­da, uzi­ma taj no­vac za­to što mu je slu­čaj­no na ras­po­la­ga­nju, na pri­mer na­šao je tu­đi novčanik, novac na ban­ko­ma­tu ili je ostva­rio pri­liv na ra­čun bez osno­va, od­go­va­ra opi­su kri­vič­nog de­la uta­je iz čla­na 207. stav 5. Kri­vič­nog zakonika, za ko­je je za­pre­će­na nov­ča­na ka­zna ili ka­zna za­tvo­ra do jed­ne go­di­ne. Da­kle, da je či­ta­lac ko­ji zna da mu no­vac ne pri­pa­da, po­di­gao taj no­vac, pro­tiv­prav­no bi ga pri­svo­jio", ka­žu u NBS.

Ka­da je reč o pro­pi­si­ma ko­ji ure­đu­ju plat­ne uslu­ge, uka­zu­ju da je oči­gled­no srp­ski za­ko­no­da­vac bio sve­stan pret­po­stav­ki da je za je­dan broj ko­ri­sni­ka sasvim pri­hva­tlji­vo da po­dig­nu no­vac ko­ji im ne pri­pa­da, zna­ju­ći da je sud­ski po­stu­pak dug, pa je u čla­nu 56. Za­ko­na o plat­nim uslu­ga­ma dao mo­guć­nost ban­ci pla­ti­o­ca i ban­ci pri­ma­o­ca pla­ća­nja da u slu­ča­ju ne­pra­vil­nog iz­vr­še­nja plat­ne tran­sak­ci­je ot­klo­ne te gre­ške.

Pre­ma op­štim pra­vi­li­ma obli­ga­ci­o­nog pra­va, ko­ja bi se pri­me­nji­va­la i na plat­ne tran­sak­ci­je, da ne­ma ovog po­seb­nog Za­ko­na o plat­nim uslu­ga­ma, u si­tu­a­ci­ji ka­da ne­ko stek­ne ne­ku stvar bez osno­va, li­ce ko­je je vla­snik te stva­ri mo­že na su­du zah­te­va­ti da mu se ta stvar vra­ti.

"Si­gur­ni smo da i sa­mi za­klju­ču­je­te da bi re­ša­va­nje po­gre­šnih upla­ta primenom op­štih pra­vi­la od pre sko­ro 50 go­di­na i pre­ko suda ugro­zi­lo sigurnost, in­te­gri­tet i efi­ka­snost plat­nog pro­me­ta, ko­ji je za­sno­van na di­gi­tal­nim tehnologijama. Za­to i je­ste do­net Za­kon o plat­nim uslu­ga­ma, ko­ji je uskla­đen sa di­rek­ti­va­ma EU u ovoj obla­sti", odgovorili su svojevremeno iz Narodne banke Srbije.