Katastrofalni rezultati inicijalnog testiranja: Đaci nemaju pojma šta su učili prošle godine, neki zaboravili i da pišu

Nakon što su prošle nedelje učenici širom Srbije radili inicijalne testove, rezultati su otkrili zabrinjavajuću realnost - deca teško savladavaju osnovne veštine poput čitanja i pisanja.

Iako testovi nisu ocenjivani, povratne informacije prosvetara ukazuju na drastičan pad znanja, sa samo 3 odsto učenika koji su postigli zadovoljavajući nivo.

Prosvetari upozoravaju da inicijalni testovi pokazuju da se đaci sve više oslanjaju na "bubanje" za ocenu, dok funkcionalno znanje izmiče, a roditelji su nezainteresovani, što dodatno otežava situaciju u školama.

Snežana Romandić iz Udruženja prosvetnih radnika Beograd kaže za "Blic" da iako još uvek nemaju detaljne analize, prve povratne informacije su poražavajuće.

- Iako nama nastavnicima inicijalni testovi služe da znamo odakle da krenemo, i čini mi se da svake godine krećemo sve više iz nekog početka. Iako sada nemamo detaljne analize, neke prve informacije kolega su da je opšti utisak da nam deca jedva znaju da čitaju i pišu. Prosto se dešava da učenici postavljaju nastavnicima pitanja kako se piše slovo "ć" - kaže Romandić za "Blic".

Ona ipak kaže da ne bi trebalo generalizovati svu decu, ali da su inicijalni testovi odraz znanja koje su deca morala da prenesu iz prethodne školske godine.

- Generalni stav nastavnika je da učenici ne uče da bi sačuvali znanje, već najčešće zaboravljaju misleći da im ono što su učili više neće trebati. Deca razumeju da se oni na ovim testovima ne ocenjuju, a s obzirom na to da se ne ocenjuju ni roditelje ne zanima kako su uradili - kaže ona za "Blic".

Manje od 3 odsto učenika steklo funkcionalno znanje

Mirjana Gašić, portparol Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije za "Blic" navela je da su nastavnici ove godine svedočili poražavajućim rezultatima učenika podjednako u osnovnim i srednjim školama.

- Rezultati znanja koje su deca pokazali su prilično poražavajuću situaciju koja nas je zatekla, a to je da rezultati inicijalnih testova u samo 2.5 do 3 odsto pokazuju da učenici potpuno vladaju znanjem gradiva iz prethodne školske godine. Veoma mali broj učenika ostvario je taj potpuni rezultat, i to su oni učenici koji su retki primeri posvećenosti učenju. Oni su pokazali znanje iznad 95 odsto - kaže ona za "Blic".

Prema njenim rečima, deca su u proseku tačno odgovorila na 40 do 60 odsto pitanja na inicijalnom testu iz srpskog jezika i književnosti.

- Takvo znanje je u opsegu ocena dva ili tri, i to nije dobro. Ima mnogo više učenika koji nisu poneli ni to zadovoljavajuće znanje iz prošle godine. Razloga ima mnogo, a prvi je naravno školski raspust jer su se deca udaljila od tog znanja. Ipak, sa druge strane, na inicijalnim testovima se traže samo ona bazična znanja. To pokazuje da su učenici zaboravili ili da je učenje bili samo trenutno, za ocenu, te skoro da nema funkcionalnog znanja - ukazala je za "Blic" Gašić.

Novina u inicijalnim testovima

Gašić je za "Blic" ocenila da su prosvetari ove, za razliku od prethodnih godina od Ministarstva prosvete dobili uputstvo da je neophodno raditi sve inicijalne testove, ne samo na nivou predmeta koje su učili, već i onog gradiva gde nije bilo susreta u ranijim godinama.

- To se najpre tiče latinskog u srednjim školama ili nekim stručnim školama. Na primer, kolega koji predaje latinski ispitivaće znanje srpskog jezika. Stručni premeti medicinske struke kao što je anatomija kolega će proveravati jedino ako ispituje biologiju, mašinsku grupu predmeta jedino ako ispituje fiziku - kaže ona za "Blic".

Podvukla je da je je stanje neznanje podjednako prisutno u osnovnim i srednjim školama.

- Mi iz godine u godinu imamo pad znanja na završnim ispitima jer se od učenika ne da znaju već da zaokruže odgovore, nekad i da pogode prostom eliminacijom. To je snalaženje, a ne znanje - zaključila je ona.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.