Ove reči razumeju samo stanovnici jednog grada u Srbiji! Nema šanse da ih prepoznate ako niste iz tog kraja

Srpski jezik, sigurno jedan od najbogatijih, sadrži mnoge izraze koje teško razumeju čak i oni kojima je maternji.

Na Čivijadi smo se proveli "baro". Osim čivijaških pravila, prepoznajemo se i po specifičnim rečima. Dok je na biciklu "kontra", u Šapcu "naopako" ne znači samo naopačke.

 

- Naopako, pa gde si ti do sada? Zakasnićemo na snimanje? glasi jedan od primera.

Nije mi nešto bilo baro pa sam išao sporije.

- Idemo onda prvo da popijemo renku čaja - glasi jedan od primera.

Ovo je jedan sasvim uobičajen dijalog u Šapcu. Ne zna se pouzdano kada i zbog čega su nastale reči baro i renka, ali ih svaki Šapčanin dobro razume.

- Renka je šabačka reč koja označava šolju, uglavnom za čaj, mleko ili jogurt, pretpostavlja se da vuče poreklo od posude iz koje se nekada služio ren na slavljima u Mačvi. Što se tiče reči baro, ona uglavnom označava nešto dobro, pre svega u superlativu, da označi nešto lepo ili zanimljivo. Dešavalo mi se na studijama, da kada spomenem ove dve reči, nastane pauza u komunikaciji, zato što ljudi uglavnom nisu familijarni sa ovim izrazom, ali su takođe postojale situacije da kada spomenem ove dve reči, ljudi me identifikuju kao Šapčanina - kaže Đorđe Ivanković iz Šapca.

Naopako, kako je baro ova renka.

- Naopako je univerzalna šabačka uzrečica i može predstavljati nešto što je dobro i nešto što je loše, u zavisnosti od tonaliteta. U svakodnevnoj komunikaciji Šapčana, naopako može predstavljati razne emocije – od čuđenja do oduševljenja. Šapčani su u celoj Srbiji prepoznatljivi i lako ih identifikuju ostali u odnosu na tu reč. Danas je reč naopako postala svojevrstan šabački brend - kaže Aleksandar Mihajlović iz Šapca.

Iz naopako perspektive, Šabac izgleda drugačije. Posle toga, sve može biti samo bolje.