"Bila sam ostavljena u podrumu": Ovo je Elizabeta koja živi u Americi, a sa Kosova je! A srce je stalno vuče nazad u Zvečansku

"Ostavljena sam u podrumu jedne zgrade, a onda su došli oni i usvojili me" filmska priča o ostavljenoj bebi u Gnjilanu, postala je viralna još davne 1993. godine, kada su meštani čuli plač koji je dopirao iz tamnog podruma. Pozvali su policiju i otkrili da se zapravo radi o novorođenčetu.

Za Informer.rs svoju priču, nalik na onoj iz filmova, priča Elizabeta Ždralo (29) iz San Dijega, poreklom sa Kosova i Metohije. Ova mlada i uspešna devojka, nekeda se zvala Jelisaveta, Subota Subotić, a danas, Elizabeta.

- Ja sam bila ostavljena u podrumu stambene zgrade u Gnjilanu u martu mesecu tokom jake zime. Neko je čuo kako beba plače i našli su me 6. marta (u subotu) i zvali policiju. Policija me odvela u zdravstveni centar Gnjilane gde su me čuvali 3 meseca dok nisu me prebacili za Beograd, tačnije u Zvečansku - priča nam Elizabeta.

Budući da nisu znali o kome se radi, jedna medicinska sestra joj je dala simbolično ime i prezime Subota Subotić, jer su je pronašli u subotu. 

- Jedna medicinska sestra mi dala ime i prezime Subotić, jer sam pronađena u subotu. Ja sam i dan danas u kontaktu sa tom medicinskom sestrom - priča nam detalje životne priče.

Svoje prve sate, provodila je u podrumu, a potom je prebačena u Zvečansku gde je provela šest meseci, kada su se pojavili oni - njeni novi roditelji. 

 

- Bila sam u Zvečanskoj 6 meseci posle toga. Moji roditelji su dolazili u posetu kod mene u Zvečansku svaki dan i odma su videli da se volimo i da ne možemo jedni bez drugih - pojašnjava ona.

Sudbina ih je spojila, a onda je osvanuo taj 4. mart kada su dobili dozvolu za usvajanje, taj dan je bio najradosniji, jer je i ostavljenoj devojčici bio prvi rođendan. 

- Moji roditelji su dobili dozvolu za usvajanje na dan kad sam se ja rodila. Oni su uvek hteli da imaju ćerku i da se zove Elizabeta. Oni su bili prijatelji sa Jelisavetom Karađorđević i ona je njima dosta pomagala oko usvajanja i dali su mi ime Elizabeta zvog nje. Oni su saznali da su meni već dali to isto ime u bolnici u Gnjilanima tako da je meni suđeno da imam ime Elizabeta - prepričava nam.

Iz tamnog podruma, do San Diega linija je bila tanka. 

- Onda su moji roditelji mene usvojili i doveli u Ameriku i od tad živimo u gradu San Diego u Kaliforniji. Na aerodromu u San Diegu su nas dočekali ljudi, negde oko 150 njih plus novinari i mediji jer svima se dopala moja priča i svi naši u San Diegu su cenili i mnogo voleli moje roditelje - prepričava nam detalje.

Kada je saznala da je usvojena bila je jako mala, ali nikada nije shvatila kako je moguće da toliko liči na njih.

- Ja sam saznala da sam usvojena kad sam imala 6 godina. Ja nisam ni verovala u to, jer dosta ličim na roditelje. Počela da tragam za biološkim roditeljima kad sam imala 23 godine i našla jednu grupu na Fejsbuku "ostavljena deca". Tu sam saznala da ima dosta dece sa sličnom pričom. Onda sam onda upoznala lično jednu drugaricu iz Srbije, Milicu Mršulju, koja je ostavljena na istom mestu ko i ja - pojašnjava ova devojka.

Ove dve devojke imale su veoma sličnu sudbinu, a kako smo već pisali, Milica je ostavljena kod kontejnera, a danas, roditelji imaju priliku da je vide na televiziji.

Život u Americi joj se dopada, a tamo je pronašla i sadašnjeg muža Nemanju. Ipak, ono što posebno privlači pažnju jeste činjenica da ih je spojila igra. 

- Život u Americi je prelep. Ja živim u najlepšem gradu, San Diegu u Kaliforniji. Imamo plaže, planine, pustinje, sve. Igrala folklor ovde u našoj grupi punih 16 godina. U to vreme sam upoznala supruga Nemanju preko folklora i od tad smo zajedno. Uzeli 2015. godine i živimo ovde sa mojima u San Diegu - kaže nam Elizabeta.

Pored teške životne priče, Elizabeta je odlučila da se bavi jednim od najhumanijih poslova, te se upustila u grane medicine.

- Ja sam medicinska sestra od 2015. godine i trenutno radim sa decom. Pored posla, nastavila sam da se školujem kako bih postala viša medicinska sestra. Pored toga,  ja sam jedna od poznatijih influenserki u San Diegu i to radim već 2 godine. Radim sa modnim brendovima, hotelima, restoranima i drugima - pojašnjava ona.

Zvečansku, svoju prvu kući nikada nije zaboravila, a sada su ona i Nemanja odlučili da usvoje dete iz te ustanove.

- Moj suprug Nemanja i ja smao skupili novac, uz pomoć naše crkve ovde i kupili smo mnogo poklona za našu decu iz Zvečanske, to je bilo 2016. godine. Posetila sam tom prilikom i sobu u kojoj sam bila kao beba. Nakon posete Zvečanskoj, Nemanja i ja smo odlučili da usvojimo dete i da tom detetu pružimo lep dom, ljubav i sve što je potrebno jednom detetu za lep život, kao što su meni moji roditelji dali - kaže ona.

Nakon svega što je prošla, Elizabeta ima poruku za sve ljude koji prolaze kroz sličnu situaciju.

- Kada bih morala da kažem nekome ko ima istu ili sličnu situaciju šta da radi, prve svega, morate biti ponosni na sebe i na mesto odakle ste, verujte u Boga, budite uvek pozitivni i nikada nemojte da odustanete od svojih snova i da se trudite za bolje sutra i lepši život. Sve je u životu moguće samo moraš imati pozitivno mišljenje i veru u boga. Što bi rekli Amerikanci: "What doesn’t kill you, makes you stronger" ("Ono što te ne ubije, ojača te") - zaključuje Elizabeta za naš portal.